Директно вршење притиска на турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да одустане од сарадње са Русијом неће имати позитивне резултате, сматра Олег Глазунов, професор са Руског економског Универзитета „Плеханов“. Према његовим речима, чини се да Трампови саветници уопште не познају менталитет људи на Блиском истоку и нису свесни да одговор Турске заиста може бити затварање војних база на југу земље.
„Ако Трамп и даље буде вршио притисак на турског председника Ердогана и наставио да га приморава да делује у складу са интересима САД, а не Турске, није искључено да ће Анкара заиста предузети овакве мере. Турска са Русијом има потписан споразум о испоруци оружја и затварање америчких војних база неће изазвати велику штету по Турску“, истиче професор.
Он додаје да су односи између Турске и САД све гори због настојања Вашингтона да Анкари наметне своје мишљење, а погрешна политика Доналда Трампа и константно мешање у унутрашњу и спољну политику Турске резултирало је побољшањем односа са Русијом.
„САД се не свиђа што Турска купује руско оружје и развија добре односе са Москвом и председником Путином. Зато Америка у оквиру своје ’источне политике‘ сматра да има права да каже турском председнику шта може, а шта не може да ради, какво оружје може да купује, а какво не. Овакво понашање на Блиском истоку ниједан лидер неће подржати“, објашњава Глазунов.
Турске претње Инџирлику нису шала
Олег Пономаренко из Центра за стратешке студије сматра да су званичници у Анкари прилично сигурни у свој маневарски простор и верују да много тога могу себи да дозволе.
„Следећи своје интересе, Турска заиста може преузети драстичне кораке и не треба сумњати у њен потенцијал за реализацију претњи. Анкара је 2010. године блокирала акције у базама САД на својој територији, што је лишило Американце могућности да спроводе своје операције. При томе се тада није говорило о оштрим мерама и прекиду односа“, рекао је експерт.
До које границе ће Турска користити свој маневарски простор, зависи од односа снага у региону. Уколико не буде никаквих промена које могу довести Турску у завистан положај од својих савезника, пре свега Американаца, можемо очекивати оштре реакције из Анкаре.
„Ако дође до погоршања односа и Американци преузму одређене кораке, Турци могу контрамерама да нанесу штету САД, јер је Инџирлик прилично важна база, чији губитак може само делимично бити надомештен другим америчким базама у региону. Пример је базу у Јордану, али оне у Турској ипак имају својих предности“, објашњава Пономаренко.
Руски ловци алтернатива америчким авионима Ф-35
Осим претњи затварањем војних база, турски министар спољних послова је истакао да Турска разматра руске ловце као алтернативу америчким авионима Ф-35, што је према мишљењу руских експерата у потпуности у складу са потенцијалним развојем догађаја.
Пономаренко верује да постоји могућност да Американци спусте лопту, јер су односи са Турском у последње време показали да су САД принуђене да толеришу овакво понашање. Ипак, када је реч о авионима Ф-35, Американци повлаче границу и остају доследни својим намерама, јер ти авиони нису предати Турској, иако су њени пилоти и њено техничко особље прошли обуку.
Део руских експерата сматра да се ситуација у којој се Турска налази када је реч о куповини америчких ловаца Ф-35 може упоредити са оном која се догодила када је Анкара желела да купи амерички ПВО систем „Патриот“.
Ипак, Пономаренко истиче да је ситуација са куповином система „Патриот“ потпуно другачија, јер тада од самог почетка није постојао договор, али да је одбијање Американаца да испоруче Ф-35 сасвим озбиљан корак у америчко-турским односима.
„Једна ствар су ловци Ф-35, у чијој је производњи, као и производњи резервних делова, Турска имала директно учешће. Претпостављало се да ће Анкара бити поуздан партнер у одржавању тих летелица, чији је ремонтни центар требало да буде такође у Турској. Тај програм је практично прекинут и претпоставља се да ће на лето Американци и други партнери бити у потпуности независни од снабдевања турским компонентама“, објашњава експерт.
НАТО савезници оставили Турску на цедилу
Подсетимо, након избијања грађанског рата у Сирији, Турска је стала на страну опозиције, што је практично довело до претње да ка Анкари буду усмерени сиријски, ирански и руски авиони и ракете. Управо у том тренутку су турски НАТО савезници повукли батерије „Патриот“ са њене територије, те је Анкара била принуђена да купи системе за противваздушну одбрану.
Турска је прво желела амерички „Патриот“, али су поред високе цене, Американци одбили да поделе технологију са Турцима. Сличан одговор су Турци добили и од компаније „Евросам“, која производи системе за противваздушну и противракетну одбрану малог и средњег домета, а која се налази под контролом француских и италијанских власти.
Анкара је са Кином разматрала куповину комплекса дугог домета ФД-2000, али је тај план пропао због унутрашњих неслагања представника власти, иако је Кина била отворена за размену технологија. Након низа пропалих покушаја да у сарадњи са савезницима ојача своју безбедност, Турска се окренула сарадњи са Русијом.
Руски експерти закључују да је, ако се има у виду природа америчко-турских односа, сваки исход могућ. Иако се не може рећи да су односи између САД и Турске савезнички, јасно је да стране не желе да дође до дубљег раскола и погоршања односа, јер обе стране имају више користи од сарадње него од конфронтације.
