„Ресетовање“ односа Вашингтона и Москве је, слободно се може рећи, „вечна тема“ у односима две државе, али управо би СТАРТ 3 могао да буде добра полазна тачка за будући бољи дијалог.
Лавров је јуче боравио у Вашингтону, где је прво разговарао са америчким државним секретаром Мајком Помпеом, а потом у Белој кући и са америчким председником.
Разговор је трајао око 45 минута, заједничког обраћања медијима није било, а Лавров је касније у Амбасади Русије рекао да је кључна тема разговора са америчким званичницима било питање очувања глобалне стабилности.
Он је потврдио став Москве да је неопходно продужити Споразум СТАРТ 3, а такође је истакао да је Трамп међу малобројнима у Америци који схватају значај бољих односа између две земље.
Своје утиске Трамп је, по обичају, изнео на Твитеру, где је поручио да је састанак био позитиван и да се нада наставку дијалога.
У међувремену се огласио и Кремљ оценом да сама чињеница да је Трамп примио високог руског званичника представља важну ствар и да су контакти битни, иако се у овом тренутку не може говорити о неким позитивним помацима у билатералним односима.
Заменик директора Института за историју и политику МПГУ Шаповалов каже да се нагомилало много питања између две земље, али на прво место ставља продужетак Споразума СТАРТ 3, јер је последњи бастион система нуклеарног одвраћања.
„За Русију је важно да се Споразум продужи, али и да се обнови систем безбедности који су САД практично демонтирале“, каже Шаповалов.
Он скреће пажњу и на други апсект који одређује америчко-руске односе — ситуацију у самој Америци.
„У САД је у току снажна кампања против Трампове администрације и у тој ситуацији било какви контакти између САД и Русије за демократе представљају могућност за нове оптужбе на Трампов рачун.“
О томе да ли сусрет Лаврова и Трампа заиста може да донесе продор у односима две земље или су Трампу руке, због притисака изнутра, везане, за Спутњик говори бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић.
Он каже да је само по себи значајно то што је Трамп одлучио да се на позитиван начин постави према проблемима односа са Русијом.
Трамп под притиском избора и Конгреса
И Јовановић и руски политиколози се слажу да будућност америчко-руских односа умногоме одређују унутрашња политичка питања у САД и снажна кампања демократа против Трампове администрације.
Јовановић истиче да Трампове поруке стижу у тренутку када је он сам „под хипотеком притисака из Конгреса и јавности тзв. ’дубоке Америке‘, тако да не може да тврди да је потпуно самосталан у односима с другим актерима у светској политици“.
Ипак, на америчкој страни, без обзира на њене унутрашње и друге проблеме, постоји оправдано страховање да би пуштање догађајима да се развију „на слепо“, по сопственој инерцији, могло да угрози минимум светског поретка који је још очуван, истиче Јовановић и додаје да би напредовање у односима са Русијом, ма колико оно у почетку било само процедурално, значило пуно за Трампа.
Трамп је, такође, у трци за неким значајнијим спољнополитичким успехом пред предстојеће изборе, а оно на шта је он рачунао — Северна Кореја, Венецуела... то је отпало или је неизвесно, а све остало што је понудио је минимално, оцењује Јовановић.
Страх од јачих веза Русије и Кине
„С друге стране, и код њега и код других у Америци постоји потајно страховање да би политика економских и политичких притисака на Русију могла да доведе до тешњих не само политичких и трговинских, већ и војних односа Русије и Кине, што би дугорочно гледано представљало далеко већи проблем за Америку и њене савезнике него што су то садашњи неспоразуми које имају са Русијом“, каже Јовановић.
Те две ствари играју кључну улогу у отварању америчке администрације према Русији, уверен је он.
„Ма колико Америка мислила да је моћна, што она јесте, али више није и свемоћна, не може себи да дозволи себи луксуз да другим великим такмацима допусти да се још више уједињују, укључујући и на војном плану, јер би то Америку довело у лош стратегијски положај“, оценио је саговорник Спутњика.
Наредни месеци тест да ли Трамп има снаге да иде путем дијалога с Русијом
Према његовом мишљењу, наредни месеци ће бити индикативни да се види у којој мери Трампова администрација има снагу и доследност да иде путем преговора с Русијом.
„Или ће на неки начин бити онемогућена новим видовима притисака на Трампа не само из Конгреса, него и из других праваца, што ће му посебно везати руке“, закључује Јовановић.
И експерт Центра за истраживање проблема безбедности РАН Константин Блохин упозорава на то да Трамп, без обзира на жељу, не може да реализује тај курс унапређења односа с Русијом.
„Трамп је један од неколико америчких политичара који схвата да је потребно побољшати односе са Русијом, али он то не може да спроведе због унутрашње политичке ситуације у САД“, наглашава Блохин.
