Милован Дрецун, председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију и председник Радне групе за прикупљање доказа у расветљавању злочина на Косову, каже за Спутњик:
„Ускоро ћемо одговорити Приштини, па ћемо видети! Избацићемо документацију са којом располаже наша Радна група, па ћемо онда видети ко заиста располаже са чиме. Они немају ништа, јер су највећи број злочина о којима говоре починили у ствари — терористи ОВК и то над Албанцима. Позивам их да дају ту документацију!“
Пуцањ из празне пушке — против Срба
Министарство спољних послова Косова изнело је тврдњу да су прикупили више од 10.000 нових докумената у којима на „свакој страници постоје докази за почињене српске злочине на Косову током 1998. и 1999. године“.
Косовске власти тврде да су ти папири били у рукама администрације Унмика, а да их је од 2009. године преузела мисија Европске уније на Косову — Еулекс, и да су тек сада „тамо где им је и место“ — у рукама домаћих тужилаца.
Зашто је Приштина до сада ћутала да поседује ту документацију и може ли она бити употребљена против Срба или у контексту намере Приштине да „докаже геноцид“ који је наводно починила Србија?
Професор упоредног права са Приштинског универзитета др Душан Челић, који је и председник Удружења убијених, киднапованих и несталих Срба са Косова и Метохије, верује да је ово „пуцањ из празне пушке“ Приштине.
Челић тврди да су та документа имали Унмик или Еулекс, оптужнице против Срба биле би одавно подигнуте.
„Мислим да је овде реч о једној врсти невештог покушаја притиска на Специјални суд за злочине ОВК и покушаја да се направи нека равнотежа, вештачка наравно, наспрам злочина ОВК“, мишљења је др Челић.
Покушај притисака на Београд
Поводом најаве из Приштине да ће изменити свој кривични закон који ће омогућити и суђења и изрицања казни у одсуству, јер многе особе које су део кривичног гоњења и које могу бити одговорне за ратне злочине више не живе на Косову, већ у Србији, наш саговорник каже:
„Те истраге су могли да спроводе и раније. Мислим да је овде у питању застој у формирању власти у Приштини и самих преговора са Београдом и мислим да се све ово чини како би се спремио терен за пролеће и наставка преговора.“
Ако Албанци и планирају да им ово буде нека основа на којој ће покушати да изграде темељ како би доказали „геноцид“ Срба над Албанцима, то им је слаб покушај, додаје он.
„Није могуће да једна територија која је по Резолуцији 1244 део једне државе, у овом случају Србије, тужи државу Србију. Такав случај није забележен у упоредном праву. У том контексту Приштина ово не може да искористи да тужи Србију ни за геноцид како најављују, нити за потраживање ратне одштете“, објашњава др Челић.
Дрецун пак подсећа да је све што је постојало против Срба у вези са ратним злочинима предато Међународном кривичном суду за бившу Југославију.
Албанци знају за злочине ОВК
„Дакле, они располажу обимном документацијом о почињеним злочинима, али од стране терористичке ОВК! И то крију! Нека ту документацију предоче јавности и онда ће бити јасно ко је побио највећи број Албанаца на Косову и Метохији. То је дакле била терористичка ОВК, а не српске снаге“, истиче он.
Дрецун је такође уверен и да се намерно дижу тензије са овим наводним предметима, јер Албанце очекују оптужнице против терориста ОВК пред Специјалним судом. Овом измишљеном причом желе да оставе другачији утисак у својој јавности. Према његовим речима, Албанцима су на мети пре свега Срби који знају све о њиховим злочинима из прве руке и који те исте разобличавају, а живе у Србији.
„Они желе да својим законодавством, које нико у свету не признаје, прогањају људе и стављају их на неке лажне оптужнице јер говоре о злочинима ОВК. То је уједно и покушај притиска да нас спрече да говоримо о злочинима ОВК, али ми ћемо наставити са тим“, наглашава наш саговорник.
Одлазећи министар спољних послова Беџет Пацоли изјавио је да су ти документи сакупљени из различитих извора законским путем, како би били подршка косовским тужиоцима. Додао је и да до пре три-четири године Косово није имало никакав приступ предметима ратних злочина који су били у рукама мисија ЕУ и УН на Косову.
У сукобима на Косову убијено је преко 13.000 људи, а више од 1.600 њих се и даље воде као нестали.
