Могу ли САД наставити да воде политику полазећи од чињенице да су водећа гасна и нафтна сила, или се ради о краткотрајном блеску, који ће нестати једнако брзо као што се појавио, пита се Вилијам Енгдал у својој анализи за „Њу истерн аутлук“ и констатује да „све указује на то да се ипак ради о краткорочном чуду“.
Испоставило се да је бум са шкриљцима био кратког даха. Још 2017. године Енгдал је писао да нова вашингтонска геополитичка стратегија гасних ратова садржи фаталну ману. Упркос чињеници да се гради 12 ЛНГ лука (за складиштење течног природног гаса) дуж америчке источне обале и Мексичког залива, дугорочна поузданост снабдевања америчким гасом из шкриљаца је под великим знаком питања.
Енергетски бум и нагли пад
Наиме, поред тога што ова метода загађује огромне количине пијаће воде и изазива друге еколошке проблема, најозбиљнија мана Трамповог плана о доминацији заснованој на извозу америчког гаса из шкриљаца је стабилност саме производње те врсте гаса. Због геологије неконвенционалног гаса из шкриљаца, производња бушотина је у почетку релативно висока. Међутим, како су више пута понављани тестови показали, у бушотинама за вађење гаса из шкриљаца након четири до пет година долази до огромног пада производње.
Тестови указују на то да се обим гаса након седам до осам година смањује за неких 80 одсто. То значи да у првих пет до седам година долази око 80 одсто профита из бушотине, који потом драматично пада, из чега следи закључак да одржавање нивоа производње гаса изискује много већи број бушотина по много већој цени, како за околину тако и за крајње потрошаче.
Испада тако да је бум са шкриљцима дао америчком председнику Доналду Трампу прилику да се новембра ове године на Конгресу произвођача нафте из шкриљаца у Пенсилванији похвали да је неконвенционална енергија из шкриљаца учинила Америку „највећом енергетском суперсилом у историји човечанства“.
Познато је да су САД забраниле извоз нафте 1975. године због нафтне кризе. Та забрана је укинута крајем 2015. године. До промена је дошло захваљујући новим технологијама вађења нафте и гаса — хидрауличном фракингу, што је омогућило велику производњу, најпре у Северној Дакоти, Тексасу и Пенсилванији.
Трампов гасни рат
Успон је почео 2011. године, када су САД престигле Русију и тако постале највећи светски произвођач природног гаса, а до 2018. су претекле и Саудијску Арабију и постале водећи светски произвођач нафте. Децембра 2018. године у САД се производило 11,7 милиона барела сирове нафте дневно, а извоз нафте и деривата надмашио је увоз за око 200.000 барела дневно, тако да су Американци постали нето извозник — први пут откад је Министарство енергетике 1973. године почело да прикупља те податке.
Рачунајући, пре свега, на гас из шкриљаца, Трамп је отпочео и својеврсни светски гасни рат, усмерен најпре против Русије.
У време док је Трамп у Питсбургу победоносно говорио о енергентима из шкриљаца, руски министар енергетике Александар Новак је указивао на тренд значајног смањења броја бушотина за експлоатацију нафте из шкриљаца у последњих неколико месеци и на прогнозе Волстрита о значајном успоравању приноса из шкриљаца у 2020. години.
Како је рекао, ни са гасом из шкриљаца ствари не стоје ништа боље, упркос томе што производња тренутно превазилази домаћу потражњу. „Иако се инфраструктура за складиштење течног природног гаса (ЛНГ) шири, још увек је далеко од нивоа која би Сједињеним Државама омогућио да постану главни снабдевач Европске уније у конкуренцији руског гаса. А новац са Волстрита такође пресушује“, рекао је Новак.
Из Русије, од председника Владимира Путина, Трамп је добио и својеврсну еколошку пацку. Оштро критикујући земље попут Сједињених Америчких Држава због тога што игноришу утицај производње нафте и гаса из шкриљаца на животну средину, Путин је рекао: „Данашња технологија производње нафте из шкриљаца и гаса из шкриљца без сумње је варварска“, пренела је америчка ТВ мрежа Си-Ен-Би-Си.
Да је председник САД Доналд Трамп потпуно изолован у свом ставу против прописа о заштити околине и у својој борби за „дерегулацију климе“, изјавила је на климатском самиту у Шпанији и француска министарка за еколошку транзицију Елизабет Борн, коментаришући изјаву председника Сједињених Држава о механизмима за уштеду воде.
Еколошка замена теза
Трамп, наиме, није коментарисао загађење воде приликом производње нафте и гаса из шкриљаца на састанку у Белој кући о дерегулацији, у присуству малих предузетника, већ се у својој дискусији позабавио потрошњом воде у тоалетима.
„Помно пратимо лавабое, тушеве и друге делове купатила“, изјавио је амерички председник.
„Људи испирају ве-це по десет, петнаест пута, уместо само једном!“, рекао је Трамп и додао да на његов захтев Агенција САД за заштиту околине (ЕПА) анализира податке о потрошњи воде. Ова еколошка замена теза америчког председника, свакако, звучи као лош виц. Тим пре што мањак воде никако није за изругивање.
А поготово ако се зна да у индустрији експлоатације шкриљаца америчка привреда арчи воду.
Судбина даље производње нафте и гаса из шкриљаца у САД зависиће, наравно, од цене ових енергената на светском тржишту. Откад је ступио у Белу кућу, многе Трампове изјаве, али и геополитички сукоби и договори су поприлично утицали на скокове и падове цена нафте, а тиме и на пословање компанија које у САД из шкриљаца производе нафту и гас. У време јефтине нафте, многе од ових компанија су банкротирале, а многи се повлаче из овог посла баш да не би банкротирале.
