Гостујући у балетској представи коју је на сцени нашег Народног позоришта поставио и режирао Константин Костјуков, млади руски уметници показаће све оно што их је препоручило да постану прваци престижних европских балетских кућа, попут холандског или мађарског националног балета, Штутгарт балета...
Циганкова: Хтела сам само да играм...
У кратком разговору за Спутњик Ана Циганкова објашњава како се и чиме долази до нивоа светски препознатљивог уметника.
„Не знам како то данас изгледа, ово су друге генерације, али знам да сам још као мала хтела само да играм, ништа ме друго није занимало. Знамо да су и тада родитељи често водили децу на балет и одлучивали у њихово име. Међутим, постоје и деца која о томе сама одлучују. Ја сам била једно од њих. А то је важно, то да се стварно жели, да постоји жар, да волиш само то и да се само томе посветиш. И даље верујем да је сазнање да знаш за шта си предиспониран и шта је твој афинитет — најбитније за цео живот, за напредак и резултате“.
Ана подсећа да је балетска уметност веома тешка, поготово школовање, и да већ на почетку поставља захтев да се буде истрајан, као војник:
„Тешко је пролазити све то, и физички и психички. Зато и остају само они који истрајавају, а истрајавају зато што воле да се тиме баве. Само кад волиш можеш све да истрпиш“.
„Лабудово језеро“ као у детињству
Уз подсећање да је и београдска премијера представе са домаћим солистима у главним улогама нашу публику оставила без даха — због познате музике П. И. Чајковског и игре, раскошне сценографије и костима Рената Балестре, питамо је шта ће ново и другачије она понудити на сцени Сава центра.
„Веома сам се обрадовала када сам видела да је ово верзија оне предстве коју знам још од детињства, у којој је испоштовано језгро класичног балета. Неке су ствари, наравно, осавремењене, али у суштини то је најближе ономе како сам доживљавала ’Лабудово језеро‘ одувек, још од малена. Сада у свему томе учествујем и то ми много значи. А шта ћу ја донети? Мислим да је у томе и суштина гостовања и доласка других солиста: ми доносимо своју интерпретацију, без обзира што је то иста верзија и режија, доносимо своје осећаје, свој дух и рукопис у креирању улоге. Управо то ће оцењивати и публика у Сава центру“.
Ален као нови Константин
За младог првака „Штутгарт балета“ Константина Алена важно је, каже, да не заборавимо да је, поред технике, овде реч о причи, о великом путовању једног принца који је и усамљен и заљубљује се и прави грешке и покушава да их исправи.
„Балетски уметници су срећни, јер могу да се изражавају кроз уметничку форму у којој покрет може да створи пуно емоције. Има ту, разуме се, много технике, али важно је бити усредсређен на контакт са партнером, на оне тренутке када се гледамо на сцени и из тог погледа покушавамо да осетимо енергију. Да бисмо заједно исказали и оживели снажну емоцију“, каже Константин, који ће пред београдском публиком одиграти улогу Принца у најпопуларнијем и по многима најлепшем балету свих времена.
Упитан како се осећа као „нови Константин“ на нашој балетској сцени, уз смех одговара да би му значило да буде — нови Константин:
„Ако то постанем, бићу срећан! Упознао сам првог Константина у свету балета, моје име је веома ретко, па је отуда све ово за мене посебно узбудљиво“.
