Oрганска производња је велика маркетиншка прича, каже за Спутњик др Јагода Јорга.
Институт за прехрамбену технологију и биохемију Пољопривредног факултета урадио је испитивање хемијског састава 11 врста поврћа и шампињона са три београдске пијаце, оне са органском храном, и две зелене тржнице. Анализа је показала да поврће гајено на органски начин није бољег квалитета у погледу нутритивно значајних елемената од оних добијених конвенционалном производњом.
Органска храна скупља, а није квалитетнија
Професорка са Института Јелена Поповић Ђорђевић каже да су резултати указали на то да се производи са органске пијаце нису много разликовали по испитиваним параметрима, осим што су имали више калијума.
Анализиран је 21 есенцијални, токсични и потенцијално токсични елемент у узорцима 12 намирница са три пијаце и најважније је да већина токсичних елемената уопште није детектована у поврћу и шампињонима. Према правилнику који важи у нашој земљи, присуство олова и кадмијума било је испод нивоа максимално дозвољених концентрација, прецизирала је Јелена Поповић Ђорђевић.
Наша позната лекара Јагода Јорга која је супспецијалиста за исхрану каже да је нису изненадили овакви резултати истраживања.
„Прича о чистој органској производњи је јако погрешно тумачена. Апсолутно је нетачно да се у органској производњи не користи ништа од разних хемијских средстава. Постоји списак дозвољених и мера и средстава. Тај закон сам детаљно читала, правили су га одлични стручњаци из Новог Сада и он не предвиђа да то буде, што би се рекло, стерилна храна“, напомиње саговорница Спутњика.
Хемија је свуда, битна је контрола
Она напомиње да контроле агротехничких мера у свету, односно у земљама у којима се примењују, одавно подразумевају контролу свих хербицида и пестицида који су у ограниченом обиму неопходни за гајење здравих пољопривредних производа.
„Органска производња је велика маркетиншка прича, а није велика стручна прича. Никада ниједним препорукама на свету нико није написао да људи, да би се хранили како треба, треба да користе искључиво органски гајене производе“, категорична је Јагода Јорга.
Она зато сматра да је јако добро да се објављују такви подаци, да је ред да се људи упознају са тим, па нека се опредељују на основу њих. При томе је, како каже, јако важно да озбиљна држава, како би заштитила здравље људи, стално контролише квалитет све хране која постоји на тржишту, била она органска или класично узгајана.
Према оцени Јагоде Јорге, од хемијских материја којима се биљке третирају много је већи проблем прекомерни унос чак и оног што је јако квалитетно, а посебно шећера, масноћа и соли.
„То је оно што одсликава проблем исхране савременог човека, а то је прекомерни унос различитих ствари и наравно имамо проблем прекомерног уноса хране лошег квалитета. Не у смислу хемијске загађености, него у смислу сиромашног нутритивног састава, каква је, на пример, већина грицкалица“, каже саговорница Спутњика.
Таквим производима лошег нутритивног састава и ниске цене, а доброг укуса, да ли због тога што је зачињено, љуто, слано, пикантно или слатко, подстиче се њихово прекомерно уношење са идејом — продати што више. Зато Јорга напомиње да је, када је храна у питању, већи проблем у прерађивачкој сфери, него у примарној производњи.
И у свету исти закључак
Анализа нашег Пољопривредног факултета практично је само потврдила оно до чега су дошли истраживачи са америчког Станфорд универзитета, који су још 2012. године закључили да нема значајне разлике између органске и конвенционалне хране у садржају хранљивих материја или утицаја на здравље.
Пре Станфорда такве резултате је добила и британска Агенције за стандард хране.
„Неки верују да је органска храна увек здравија и хранљивија. Били смо помало изненађени када смо увидели да то није тако. Не постоји велика разлика између органске и конвенционалне хране, ако сте одрасла особа и доносите одлуке о храни искључиво на основу ефеката по здравље“, рекла је једна од ауторки истраживања урађеног још пре десет година, докторка Кристал Смит Спанглер.
