Такав гест Милачића долази у тренутку када у Црној Гори влада права хајка режимских медија због црквено-народног сабора који ће бити одржан у Никшићу 21. децембра, а посебно после најаве митрополита Амфилохија да ће на сабору бити изложене мошти Светог Василија Острошког. Повод за сабор је најава усвајања закона о отимању имовине Српске православне цркве.
Милачић је у отвореном писму поручио Ђукановићу да је украо државу за себе, истјеривао вјеру, па је сада нанишанио Српску православну цркву.
„Хоћете да присвојите земаљско парче неба, да хајдучите по храмовима којих се одричете, да их отмете, па претворите у замкове ваших празнина. Богомоље ништавила. Хоћете споменике вашег зла. Заборавили сте да нас на овом свијету аутентичним, једним истим народом, чине Светосавска црква, српска азбука, ћирилица, косовски, вјечни завјет и душа цара Лазара, која је, умирући, створила српски национални идентитет, па сте здробили и преорали дух ваших предака на том гробљу, правећи царство баханалија, харем за вас, у премијерском и предсједничком одијелу“.
Тестамент Василија Острошког
Милачић упозорава Ђукановића да гази тестамент Светог Василија Острошког.
„Од њега крадете његовим новцем купљену и цркви завјештану острошку земљу, у ваше џепове трпате његове и молитве и клетве“.
Председник Праве Црне Горе подсећа Ђукановића шта је митрополит Захумски и Херцеговачки Свети Василије у свом тестаменту 1665. године записао:
„И пишем на узнање служитељима црквеним, који послије мене служите Богу и Светој Богородици у Острогу, у студеној стијени. Топлоте ради Божије, да знате и ви и хришћани који послије мене будете, да купих Вељи До за дванаест и по гроша. И Спижића земљу у Добром Пољу, од пута до ријеке, и с јазом, за два гроша, а што је његово било под лозом, то је приложио цркви. И да сам купио Зануглицу од Милановића, од Раича и од Вумила за грош и букилу пшенице — бијаше пшеница скупа. И од Петра Живковића да сам купио Зануглицу за два гроша, а више да сам му дао, види Бог и Света Богородица“.
„То све приложих и дадох цркви у Острогу за исхрану и утјеху братији. Тамо гдје ми је други труд и иметак, који приложих и дадох за своју душу од своје усрдности, ту нека је заједно и ово вишеписано. Све предадох у руке Вишњег Бога и Светој Богородици. Купих Вељи До и све Владовића и Зануглице. Бог је свједок. И ко би покушао да нешто отме од манастира, отео Господ Бог таквом разоритељу његов дом, кућу, и стоку са синовима и сав његов иметак да му Господ Бог затре и распе одједном у вјекове. Амин. Да његов дом настрада у вјекове. Амин“.
Отимање српских манастира
Милачић поручује Ђукановићу да најављеним законом отима манастире:
„Желите да, најављеним Законом, бијете и убијате икону острошког манастира, коју ваш сваки партијски поданик, Православац, држи у својој дневној соби, да му се помоли када се на крају дана врати дому. Отимајући острошки манастир, ви од својих отимате себе. У вашој борби против Бога, за њих никада нећете бити побједник... Ако кренете на канонску цркву, сваки ваш војник биће, макар у дубини душе, војник наше војске. Остаћете сами и огољени, јер ниједна војска на свијету није била битке против своје вјере, већ само против своје невјере“.
Милачић у обраћању Ђукановићу закључује:
„Поклањам вам, господине Ђукановићу, икону Светог Василија Острошког, да буде ваше оружје у борби са самим собом, да до краја не изгубите себе, да је погледате у очи и да се, макар потајно, сјетите да је Бог већ у вама и да вас је већ побиједио. Ако усвојите најављени Закон, морате знати да стављате мету на чело Светом Василију Острошком, али знајте да је то огледало у коме се пресликава ваше чело. Зато, уочи Сабора у вашем родном Никшићу, још једном, сами са собом и Светим Василијем, добро размислите прије него наложите вашим посланицима да дигну руке на свеца чију вам освештану икону данас, добронамјерно, због вас, поклањам“.
