Сенат је у уторак увече одобрио војни буџет у износу од 738 милијарди долара, који укључује и санкције против гасовода „Северни ток 2“ усмерене на борбу против енергетског утицаја Русије у Европи. Да би закон ступио на снагу треба да га потпише амерички председник Доналд Трамп, који је већ саопштио да ће га одобрити пошто су „сви његови приоритети“, посебно формирање Космичких снага и зида на јужној граници САД, ушли у буџет.
„Управо усвојени амерички закон предвиђа одређени прелазни период. Према томе, компанијама које обезбеђују бродове за постављање цеви даје се месец дана да заврше те активности. Не искључујем да ће за то време цеви у морском делу бити већ постављене и да ће цео крак бити састављен, па ће гасовод у том смислу бити и завршен. После тога остаје да се изврши пуштање у рад, што санкцијама није забрањено“, истиче руски експерт Игор Јушков.
„Северни ток 2“ ће бити завршен
Руски стручњаци напомињу да ће нове санкције погоршати ситуацију, али да неће зауставити „Северни ток 2“, који је готово у потпуности завршен.
„Иако САД уводе санкције против ’Северног тока 2‘ у оквиру војног буџета, оне схватају да не могу да зауставе тај пројекат. Од самог почетка је било јасно да је тај покушај практично осуђен на пропаст, иако су они могли да одложе реализацију пројекта... Што се тиче осталих пројеката, не постоје предуслови да САД спроводу активну политику, на пример против ’Турског тока‘ или других пројеката. Њима је ’Северни ток 2‘ био важан са политичког и делом са економског становишта. Русија је и даље највећи извозник гаса у Европу, а Америци се то не свиђа“, рекао је за Спутњик руски експерт за енергетику Јуриј Риков.
Економски стручњаци већ дуго говоре о „гасном рату“ који су САД повеле на тлу Европе у настојању да потисну Русију са европског тржишта и прогурају свој течни гас. Тако је својевремено под притиском Вашингтона, а онда и ЕУ, пропао пројекат „Јужни ток“, али је Русија преко Турске отворила нову гасну руту, а затим започела и пројекат „Северни ток 2“ са Немачком.
Амерички званичници су говорили да ће реализација пројекта „Северни ток 2“ учинити немачку економију „таоцем Русије“ и покушавали су да тај пројекат представе као претњу за европску безбедност, док већина европских земаља, пре свега Немачка и Аустрија, сматрају да ће пројекат учврстити европску енергетску безбедност. Зато је кључни моменат за пропаст америчког притиска било одбијање Немачке, као најјаче економске силе ЕУ, да одустане од изградње гасовода.
Санкције је могуће заобићи
Санкције се односе на компаније које сарађују у изградњи гасовода „Северни ток 2“, капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке.
Конкретно, санкције против „Северног тока 2“ су усмерене против страних компанија и особа које су продале, дале у закуп или на други начин обезбедиле бродове за изградњу гасовода. У документу се прецизира да је реч о бродовима који су учествовали у полагању цеви на дубини већој од 100 стопа испод нивоа мора. Као могућа „казна“ спомињу се неиздавање и укидање постојећих америчких виза и блокирање њихове имовине која се налази у САД.
Шта може Немачка
Званични Берлин је спреман да на америчке санкције одговори „конкретним мерама“, а Влада Немачке не искључује могућност да ће због најављених санкција бити отежани радови на полагању цеви у данској економској зони.
Ипак, Немачка сматра да би гасовод могао да буде завршен у року од 30 дана, јер тај временски период омогућава компанијама да заврше посао без казни за учеснике.
„Америчке санкције сигурно штете Европи, али морам рећи да је контрамере против САД веома тешко предузети — Немачка тешко да може нешто сама да учини. То је немогуће из много разлога. Ако говоримо о ЕУ у целини, онда закључујемо да је ЕУ прилично разнолика, а постоје земље, као што је Пољска, које имају негативан став према пројекту ’Северни ток 2‘, тако да ће бити веома тешко предузети било какве консолидоване антиамеричке мере. Европи недостаје консолидација: унутар ЕУ постоје амерички савезници, што нарушава европско јединство и европску способност да брани своје колективне интересе. Много је земаља које нису спремне да се свађају са САД како би промовисале немачке интересе“, сматра руски експерт Дмитриј Офицеров-Белски.
Против реализације „Северног тока 2“ залаже се неколико европских држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од транзита руског горива. Осим тога, Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је то политички пројекат.
