„Папа Фрања није пружио подршку спорном Закону, иако су то покушали да прикрију и провладини медији и премијер Душко Марковић“, каже политички аналитичар Бошко Вукићевић.
Бошко Вукићевић сматра да је посјета црногорског премијера Марковића папи Фрањи била интересантна из више аспеката, али прије свега због постојања читавог арсенала инструмената такозваних хибридних активности које медији блиски властима користе у оваквим приликама.
Након те посете у јавности влада конфузија, не само поводом папиног става према новом Закону, већ и око тога да ли је поглавар римокатоличке цркве заиста обећао да ће посјетити Црну Гору следеће године.
Ватикан демантује Подгорицу
„Просто је запањујућа количина дезинформација и манипулација којима је црногорски режим уз помоћ медија које контролише покушао да прикрије суштински неуспјех посјете. Рецимо, Влада је већ званично најавила посјету поглавара Римокатоличке цркве Црној Гори следеће године, иако је гласило Ватикана такву вијест већ истог дана демантовало, истичући општепознату ствар - да до посјете може доћи само уз сагласност помјесне цркве у Црној Гори, то јест Српске православне цркве. Имајући у виду тренутне затегнуте односе између црногорске власти и Српске православне цркве, подразумијева се да је таква сагласност бар у овом тренутку искључена“, истиче Вукићевић за Спутњик.
Кад је реч о наводној подршци папе спорном Закону о вјерским заједницама, Вукићевић констатује да у званичним саопштењима стоји обавјештење да Ватикан сматра да закон треба донети, али да нигдје није речено да даје подршку овом и оваквом закону.
„Уосталом, да тако стоје ствари прећутно је признао и премијер Марковић, када је извијестио да о спорном закону уопште није ни било ријечи са папом Фрањом. Заиста је запањујуће да се током посјете папи разговарало о ’екологији и хуманизацији‘, док о актуелном и суштинском питању Закона о вјероисповијести, који се, између осталих ствари, и те како тиче и католичке популације у Црној Гори, током разговора није било нити једне једине ријечи“, примјећује наш саговорник.
Он такође подсјећа да је папа Фрања раније изразио негативан став о садржини поменутог закона, што је, како додаје, током љета и потврдио у свом писму подршке Српској православној цркви.
Из свега овога се, како додаје овај аналитичар једино може закључити да Ватикан у овом тренутку није међу иностраним спонзорима црногорског режима приликом његовог покушаја отимања имовине Српске православне цркве.
„То је у неку руку и природно, имајући у виду не само осјетно побољшање односа између католичких и православних великодостојника у посљедње вријеме, већ прије свега због свјесности Ватикана да би њена подршка црногорским властима у њиховом безумном науму могла трајно пореметити односе са православљем“, категоричан је Вукићевић.
НАТО главни спонзор атака на Српску православну цркву
Са друге стране, наш саговорник нема дилему да инострана подршка властима у Подгорици у њиховом походу на црквену имовину постоји, али да њу прије свега треба тражити у круговима блиским НАТО-у.
У прилог овој тези Вукићевић подсјећа на изјаве пензионисаног америчког генерала Бена Хоџиса и саопштења НАТО испоставе у Бугарској у којима је Српска православна црква означена као стратешки непријатељ Запада.
„Сличне оцјене колико јуче је изнио и аналитичар Јанош Бугајски, миљеник режимских медија из Црне Горе, за кога је познато да је нарочито близак војно-индустријском комплексу САД и НАТО. Он је у интервјуу ’Побједи‘ поново изнио уобичајену дозу бесмислених конструкција о ’руским агентима који уз помоћ Српске православне цркве‘ дестабилизују рањиву црногорску демократију“, наводи аналитичар.
Штавише, додаје Вукићевић, могло би се рећи да НАТО кругови нијесу само спонзори црногорском режиму у нечасном послу отимања црквене имовине, већ да они одређују и темпо дешавања.
„Томе свједочи неуобичајена брзоплетост и нервоза власти у Подгорици у спровођењу пројекта, које ће јој се на концу највјероватније обити о главу“, увјерен је Вукићевић.
