Министарство је скренуло пажњу на повећан број „законодавних иницијатива администрације Владимира Зеленског које су поднете Врховној ради одмах након ’нормандијског самита‘ у Паризу 9. децембра“.
„Већ 12. децембра украјински Парламент продужио је за годину дана закон о специјалном статусу Донбаса, а 13. децембра председник Украјине представио је украјинском Парламенту нацрт измена Устава о децентрализацији. На први поглед, све је урађено у духу Минских споразума и требало је да се подудара са састанком контакт-групе 18. децембра. Међутим, важне су нијансе“, приметило је Министарство у коментару на законодавне активности у Украјини.
„Тако проширење закона о специјалном статусу Донбаса по моделу из 2014. године, иако представља корак у правом смеру, не може да се сматра испуњењем пакета мера из 2015. године и одлука ’нормандијских‘ самита“, истиче Министарство спољних послова.
„Ови споразуми захтевају од Кијева да се договори са Доњецком и Луганском о свим правним аспектима специјалног статуса, како би се осигурао његов стални рад, а заједно са законом то подразумева усвајање уставних измена и прописа“, саопштило је руско Министарство.
„Осим тога, многе одредбе поменутог закона су застареле. У њему се, на пример, говори о роковима за изборе у Донбасу 2014. године, који су одавно прошли. Застарело је и позивање на закон о политици државног језика који више не важи. Члан 10, додат 2015. године, повезује ступање на снагу кључних чланова закона са почетком мандата нових власти након избора, што је у супротности са ’Штајнмајеровом формулом‘. Све то захтева корекције“, оцењује се у саопштењу.
„Очекујемо да ће украјински парламентарци одговорно приступити реализацији Минског пакета мера, избегавајући замене појмова и изобличавање споразума лидера земаља ’нормандијског формата‘. Уверени смо да ће то допринети свеобухватном политичком решавању унутрашњег украјинског сукоба у Донбасу“, закључује се у саопштењу Министарства спољних послова Русије.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике, које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
