На неформалном састанку са лидерима земаља Заједнице независних држава (ЗНД) Путин је представио низ докумената из периода Великог отаџбинског рата, с којих је скинута ознака поверљивости. Путин је наложио да се колегама из ЗНД доставе копије архивских материјала који се тичу предисторије почетка Другог светског рата.
Отворени архивски документи о Великом отаџбинском рату
Реч је о архивским документима представљеним на историјско-документарној изложби „Година 1939. Почетак Другог светског рата“ која је постављена у Председничкој библиотеци „Борис Јељцин“ у Санкт Петербургу.
Представљени архивски документи, филмска хроника и фотографије говоре о догађајима који су довели до глобалног сукоба и омогућавају да се разумеју разлози за то што није успело стварање широке антихитлеровске коалиције уз учешће Совјетског Савеза, као и логика дејстава совјетског руководства у тој међународној ситуацији.
Изложба обухвата период од састанка у Минхену 29. и 30. септембра 1938. године, на којем су лидери Немачке, Велике Британије, Француске и Италије потписали споразум о ликвидацији Чехословачке као суверене државе до продубљивања светске политичке кризе на лето 1939. године и напада Немачке на Пољску 1. септембра 1939.
Централна тема изложбе је политика „умиривања“ Хитлера која је довела до кардиналне промене равнотеже снага у Европи у корист нацистичке Немачке и до коначног краха Версајског система међународних односа и избијања Другог светског рата.
Највећа пажња је посвећена енглеско-француско-совјетским политичким и војним преговорима који су одржани у Москви у периоду од јуна до августа 1939. године, који су у великој мери одредили распоред снага у Европи пред почетак Другог светског рата.
Документи говоре о устезању Велике Британије и Француске да склопе равноправни војно-политички пакт са Совјетским Савезом, као и о категоричном одбијању Пољске да прихвати совјетске предлоге за борбу против немачке експанзије.
Јединствени архивски документи показују интересе сваког од учесника у будућем светском сукобу. Међу њима су текст Минхенског споразума из 1938. године, енглеско-немачки споразум и француско-немачка декларација из 1938. године, извештај команданта посебне оперативне групе „Силезија“ Владислава Бортновског о припреми офанзивне операције заузимања Тешинске области у октобру 1938. године, лична нота народног комесара за иностране послове СССР-а Максима Литвинова немачком амбасадору у Совјетском Савезу Вернеру фон дер Шуленбергу о немогућности признавања укључивања Чешке у састав Трећег рајха.
Чињенице су непроменљиве: Немачка је напала Пољску и Совјетски Савез
„Да, ми знамо ко је Стаљин. Дали смо му своје оцене, али мислим да остаје чињеница да је управо фашистичка Немачка 1. септембра 1939. године напала Пољску, а 22. јуна Совјетски Савез“, нагласио је Путин током сусрета с лидерима ЗНД.
Говорећи о садашњим случајевима скрнављења гробова совјетских војника, руски председник је навео да су борци Црвене армије којима су подигли те споменике у Европи били најобичнији људи.
„Ти црвеноармејци, ко су они? То су углавном сељаци и радници. Многи од њих су страдали од истог тог Стаљиновог режима. Неко је био раскулачен, нечији рођаци су били послати у логоре. И ти људи су погинули ослобађајући земље Европе од нацизма. Сада њихове споменике уклањају, поред осталог, због тога да не би испливале ево ове чињенице о практичној завери појединих руководилаца европских земаља с Хитлером. Они се тиме не свете бољшевицима, него чине све да би сакрили сопствену позицију“, нагласио је руски председник.
Русофобија и антисемитизам у данашњој Европи већ виђени
Председник Русије Владимир Путин изјавио је да га данашња русофобија и антисемитизам у појединим европским државама веома подсећају на оно што се догађало у Другом светском рату у Европи.
„И може се рећи, у својству коментара, да је то типични пример расизма, презрења према људима који се сматрају нижим расама, међу којима су били Руси, Белоруси, Украјинци. Затим су се ту нашли и сами Пољаци. А ви знате, у вези с тим, наравно, ја видим шта се у појединим земљама Европе догађа с русофобијом, антисемитизмом и тако даље. То ме све веома подсећа на нешто“, рекао је Путин коментаришући један од докумената.
Руски председник је упозорио на то да агресивни национализам увек заслепљује, да брише моралне границе и да се они који стану на тај пут не заустављају ни пред чим.
„Ипак, у крајњем резултату то стигне и њих саме и тако је било много пута“, додао је Путин.
На Западу је ширен страх од Русије и у царска, и у совјетска времена, а то се чини и данас, оценио је Путин.
„И у прошлости, и сада се шири страх од Русије. И од царске, и од совјетске, и од савремене. Ништа се не мења. Неважно је каква је она – смисао је исти. Није потребно овде уплитати и идеолошке термине – бољшевичка, руска. Како год“, рекао је Путин и додао да су ради слабљења Совјетског Савеза тадашњи западни политичари били спремни чак и да прихвате договор с нацистичком Немачком, „што се у суштини и догодило и што потврђују документи“.
Резолуција Европског парламента о историјском сећању - изненађујућа и увредљива
Председник Русије је, такође, навео да га је изненадила и донекле увредила недавна резолуција Европског парламента „о важности очувања историјског сећања зарад будућности Европе“.
„Ми смо увек заједно с вама тежили да достигнемо то својство историје, њену праведност, отвореност и објективност. И желим још једном да нагласим — то се тиче свих нас , јер смо ми у извесној мери наследници бившег Совјетског Савеза; када говоре о Совјетском Савезу, говоре о нама“, рекао је Путин на састанку с лидерима ЗНД.
Он је навео да су такозваним „пактом Молотова и Рибентропа“, према резолуцији Европског парламента, „Европу и територије независних држава поделила два тоталитарна режима, чиме је отворен пут за почетак Другог светског рата“.
„И не само то, европски посланици захтевају од Русије да ’прекине да изокреће историјске чињенице и пропагирање тезе о томе да су прави покретачи рата Пољска, балтичке земље и Запад‘. Мислим да никада ништа слично нисмо говорили, да никада нисмо рекли да је нека од тих набројаних земаља покренула рат“, рекао је Путин.
Руски председник је додао да је тражио од колега да отворе поједине архивске документе.
„Када сам почео да их читам, знате, схватио сам да ће то бити интересантно за све нас, јер — понављам још једном — сви смо ми бивши Совјетски Савез“, додао је Путин.
