Амерички Сенат у уторак је усвојио војни буџет САД за наредну годину, међу чијих се 3.500 страница налази и Закон о заштити енергетске безбедности Европе. Овај закон предвиђа санкције за компаније које учествују у изградњи „Северног тока 2“, јер би гасовод, како се наводи, „знатно ојачао председника Русије Владимира Путина на рачун остатка слободног света“.
Америчка претња и пораз
Притом, математика изградње гасовода, на коју указује „Шпигл“ у тексту „Хладни рат се враћа у Немачку“, прилично је прецизна. Од 1.230 километара укупне дужине „Северног тока 2“, преостало је да се изгради још преко 200 километара, цеви се на дно Балтичког мора постављају брзином од око 3 километра дневно, а у свету постоји свега 5 бродова специјализованих за ову врсту делатности. Власници ових бродова, указује „Шпигл“, „већ су најавили да ни часа неће оклевати и да ће обуставити радове ако Американци спроведу своју претњу“, а то ће бити „смрт ’Северног тока 2‘“.
Усвојеним законом Американци су своју претњу заиста и спровели у дело.
Зашто, онда, утицајни портал „Блумберг“ тврди да високи званичници администрације председника САД Доналда Трампа признају да су поражени у свом „вишегодишњем покушају да спрече“ изградњу „Северног тока 2“? Зашто је и Петер Бејер, координатор немачке канцеларке Ангеле Меркел за трансатлантску политику, уверен да санкције „неће имати значајног ефекта на овај пројекат“ и зашто и Дмитриј Песков, портпарол Кремља, очекује да ће гасовод ипак бити израђен?
Закаснеле санкције
„Блумберг“ даје одговор на ова питања: америчке санкције усвојене су прекасно да би произвеле жељени ефекат. Наиме, кључна зачкољица крије се у предвиђеном року од 30 дана који треба да протекне између ступања закона на снагу после Трамповог потписа и почетка његове примене. Довољно да „Северни ток 2“ буде комплетиран.
Да ли је Америка заиста поражена у овој трци с временом и градитељима гасовода који директно спаја Русију и Немачку? Због чега је уопште покушала да спречи настанак „Северног тока 2“ и у чему се састоји „огромна геополитичка димензија“ овог „комерцијалног пројекта“, на коју указује сарадник канцеларке Меркел Петер Бејер?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић и дугогодишњи спољнополитички уредник Танјуга Борислав Коркоделовић.
„’Северни ток 2‘ ће сигурно бити изграђен без обзира на санкције“, уверен је Мирослав Стојановић, „јер је у тај пројекат већ уложено много, а притом су и Немачка, а са њом и Француска после почетне уздржаности, чврсто стале иза њега. Добијене су и дозволе свих земаља кроз чије воде пролази гасовод — последња је то учинила Данска, упркос јаком америчком притиску.“
Слично уверење износи и Ана Борисова, „Блумбергов“ аналитичар из Лондона, која чак наводи да би последњи сегмент гасовода могао да буде завршен око 11. јануара, што је добрано унутар оног америчког рока од 30 дана: „Пројекат се чини безбедним. Не видимо велике ризике.“
Писмо двојице сенатора
С друге стране, сенатори Тед Круз и Рон Џонсон послали су писмо швајцарској компанији „Олсиз“ која учествује у изградњи гасовода, у коме јој прете „страховитим и потенцијално фаталним“ санкцијама ако настави да ради током овог рока: „Ако наставите да радите током наредних 30 дана, разорићете вредност ваших акција и уништити будућу финансијску одрживост ваше компаније.“ Потом је компанија „Олсиз“ саопштила да је одлучила да свој рад на изградњи „Северног тока 2“ суспендује.
Па ипак, указује Борислав Коркоделовић, те препреке неће осујетити завршетак гасовода, јер је „Немачка више него икада раније залегла иза једног овако великог пројекта, будући да јој је он неопходан за њен будући економски развој. Тим пре што до 2030. намерава да се у потпуности ослободи термоелектрана, те јој је гас утолико и потребнији“.
„Немачка већ купује одређене количине америчког течног гаса, али је он доста скупљи од руског. Добар део садашње игре састоји се управо у томе — Американци настоје да истисну Русе и повећају свој удео на тржишту, док би изградња ’Северног тока 2‘ управо америчке компаније могла да начини највећим губитницима“, напомиње Коркоделовић и указује да се „управо завршавају, или су већ завршена три велика гасовода — поред ’Северног тока 2‘, то су и ’Турски ток‘ који ће идућег месеца отворити председници Путин и Ердоган и ’Снага Сибира‘ — а у сва три доминантну улогу има Русија, што је веома важно и из економских и из геополитичких разлога“.
Украјинско питање
Имајући у виду то разгранавање путева руског гаса, каже Мирослав Стојановић, евидентно је да би, ако „Северни ток 2“ ипак не буде изграђен, „велики губитник пре свега била Немачка. Зато она и нуди да надокнади евентуалне штете компанијама због америчких санкција, а истовремено је помогла и да се направи продор у преговорима између Русије и Украјине око наставка транспорта гаса кроз ту земљу, што олакшава укупну ситуацију насталу због питања шта ће бити с Украјином ако сав транспорт руског гаса ка Западној Европи буде пребачен на ’Северни ток‘ 1 и 2. И Трампу ће овај споразум користити јер ће доказати како је спасао Украјину, а уз то је и Русији потребно да Украјина буде стабилна. Из свих тих разлога се сад и прави једна врста ширег пакет-аранжмана који ће омогућити што безболнији завршетак изградње ’Северног тока 2‘“.
„Решење овог проблема“, додаје Борислав Коркоделовић, „донело би и одређену релаксацију односа унутар Европске уније, која је доста подељена око ’Северног тока 2‘, с Немачком, Холандијом, Данском, Француском... на једној страни, док су са друге стране Пољска и прибалтичке државе, у чему се понавља она подела на ’стару‘ и ’нову‘ Европу какву смо имали у време ирачког рата“.
Последице по трансатлантско савезништво
Какве ће последице случај „Северног тока 2“ и пропратних америчких санкција имати на односе Немачке и САД?
„Немачка јесте у подређеном положају у односу на Америку, али, да се ствари у том погледу мењају, показује и одлука Берлина да не одустане од сарадње с кинеском компанијом ’Хуавеј‘ упркос притисцима Вашингтона да то учини. Зато очекујем да неће бити попуштања ни око ’Северног тока 2‘“, сматра Мирослав Стојановић.
„У основи немачког понашања јесте њена економија. Такође, она схвата и да се рађају нови односи у свету у којима евроазијска континентална маса све више доминира у разматрањима геостратега широм света“, објашњава Борислав Коркоделовић ону опаску Петера Бејера о „огромној геополитичкој димензији комерцијалног пројекта“ какав је „Северни ток 2“. „Током протеклих 400 година тежиште је било пре свега на поморским путевима, а сада се све више враћамо на старе путеве свиле који су вековима раније ишли преко континенталне масе. Зато се Немачка и спомиње као следећа земља Европске уније, после Италије, која ће се прикључити кинеском пројекту ’Појас и пут‘. А то значи да је, више од 7 деценија после окончања Другог светског рата, Немачка почела да размишља како поново жели да буде своја на своме.“
О варничењима на трансатлантским односима, скреће пажњу Мирослав Стојановић, сведочи и то што је „канцеларка Ангела Меркел и отворено рекла да Немачка не прихвата да једна држава има право да уводи екстериторијалне санкције трећим земљама... Истовремено, суочена с Трамповим једностраним потезима, и Европска унија настоји да уједини фронт према Америци, јер ће уједињена бити снажнији преговарач и тиме лакше одбранити своје економске интересе“.
„Судећи по изјавама лидера“, каже Борислав Коркоделовић, „водеће државе ЕУ, као што су Немачка и Француска, желе већу еманципацију у односу на САД“. Међутим, закључује, „и ако се те изјаве буду преточиле у праксу, тај процес ће ићи пужевим кораком, јер у основи свега и даље, ипак, постоје амерички војно-индустријски комплекс и та ’дубока држава‘. А они знају где су њихове црвене линије чији прелазак, којим би Европска унија постала потпуно самостална, неће тако лако дозволити“.
