Многе велике компаније данас донирају из хуманости и друштвене одговорности, али ретко које су настале из хуманих идеја.
„Паметна рукавица“ за слепе је добар пример технологије искоришћене у хумане сврхе, а која може да направи профитабилан и одржив бизнис. О теми хуманих иновација и државним институцијама за подршку компанијама у емисији „Технограм“ говоре Владимир Војводић, менаџер пројекта Фонд за иновациону делатност и Никола Крстић, креатор „паметне рукавице“ која ће променити живот слепим и слабовидим особама широм света.
Паметна рукавица омогућава слепима нормално функционисање
Како се оријентисати у простору, избројати новац за кусур, препознати боје, само су неке од ситуација које слепи људи не могу да обаве без помоћи других. Слепим особама је од великог значаја за нормално функционисање потпуна или делимична самосталност у извршавању основних животних потреба. Тешко је бити свестан значаја наших чула, јер их свакодневно користимо и практично не размишљамо какав квалитет живота нам она пружају. Управо зато, екипа која је изумела „рукавицу за слепе“, има и сарадника који је слабовид и који помаже у даљем развоју овог изума. Како би надокнадили недостатак вида, слепи људи развијају друга чула да би повећали њихову сензитивност.
Из Србије на страно тржиште уз помоћ Фонда за иновациону делатност
Фонд за иновациону делатност је државна институција која подстиче својим програмима компаније са великим потенцијалом за успех. Уско дефинисана циљна група корисника омогућава јасно дефинисан правац партнера и продајну стратегију. У неким земљама слепи имају потпуно покривене трошкове за опрему која им је потребна за живот, док негде друштвено одговорне компаније финансирају њихове потребе. Новчана помоћ за улагање у производњу и дистрибуцију на домаће и страно тржиште представља кључ успеха за сваку компанију. Избор пројекта који ће се финансирати пролази стручну процену комисије, која има и чланове из иностранства.
Хумано лице развоја технологије и бизниса
Иновације могу бити засноване и на племенитим циљевима. Технологија и бизнис не морају увек да се перципирају као окрутни део „злог капитализма“, чији је једини циљ профит. Напротив, основни мотив за развој специфичне технологије може бити жеља да се помогне болесним или хендикепираним људима. На тај начин им бројне самосталне функције, о којима нису могли ни да сањају, постају доступне у свакодневном животу. Технологија може бити сјајан слуга свима нама, али уколико јој се дозволи и веома лош господар.
