00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Хладни рат се одмрзава на Арктику

© RTРуско искрцавање на Арктик
Руско искрцавање на Арктик - Sputnik Србија
Пратите нас
Хладни рат, по свему судећи, није завршен — једно време је био замрзнут, али се сада одмрзава на Арктику и поново прети да се распламса због геополитичких интереса главних актера, САД и Русије, на најсевернијем делу наше планете.

Недавно су се огласиле и безбедносне службе Данске, још једне арктичке земље, које тврде да се већ ускоро може очекивати пораст тензија на Арктику јер је супарништво водећих светских сила све веће, не само економски гледано, већ и војно.

Главни разлог због чега уопште и постоји претња да се Хладни рат поново распламса јесте што водећу улогу на Арктику игра Русија, пре свега јер се на њеној територији простире главна транспортна артерија — Северни морски пут, затим због одбрамбеног потенцијала који је тамо распоредила, али и због тога што је Русија тренутно водећа сила у експлоатацији енергената и руде у том подручју, тврди Валериј Журавељ са Европског института при Руској академији наука.

Северни морски пут узрок новог хладног рата на Арктику

Ова транспортна рута представља најважнију тачку неслагања између Русије и осталих арктичких земаља, објашњава Журавељ. Проблем је у томе што Русија на Северни морски пут гледа као да јој историјски припада, док остатак света сматра да би то требало да буду међународне воде.

„Америка константо покушава да наметне целом свету идеју да је Северни морски пут међународна транспортна артерија, али су такве изјаве за Русију апсолутно неприхватљиве и став Москве остаје непромењен и врло изричит“, наводи он.

Сличног става је и Аркадиј Тишков са Географског института при Руској академији наука, који такође каже да Русија сматра да једино она има право да одлучује како ће се та рута користити, док САД тврде да никаква дозвола Русије за пловидбу тим водама није потребна. Управо тај геополитички конфликт и представља темељ распламсавања новог хладног рата на Арктику, констатује он.

Поред тога, додаје Тишков, ниједна арктичка земља није развијала своју флоту ледоломаца као што је то учинила Русија, захваљујући чему Русија може да плови тим водама када год и у ком год делу Арктика хоће. Управо је та флота ледоломаца Русију издигла на прво место у војној контроли Арктика и зацементирала њено присуство у том подручју практично заувек.

Војно присуство

Друга, додуше нимало мање битна компонента целокупне потенцијалне кризе, јесте војно присуство светских сила на Арктику. Иако се још увек не може говорити о томе да је почела милитаризација овог поднебља, будући да је њихово војно присуство и даље „на прихватљивом нивоу“, све је више случајева да се тамо одигравају којекакви војни маневри, тврди Журавељ.

„Војно присуство је таман толико да не можемо да говоримо о могућностима великих војних конфронтација. Међутим, морамо да узмемо у обзир и услове у којима се Русија налази — присуство економских санкција и недостатак поверења између земаља на средњем и дугорочном нивоу може довести до пораста тензија, што ће се одразити и на војну ситуацију у региону“, додаје он.

Са друге стране, Тишков каже да оно што највише боде очи Западу јесто што је Русија, након 20 година одсуства са Арктика, у последњих 10 година у том подручју обновила своје аеродроме, разместила војне базе и појачала пограничну службу.

„Ствар је у томе што је Русија за време Перестројке напустила Арктик, повукла своју војску и обуставила пограничну контролу у том подручју. У то време је изузетно мали број руских војних бродова био активан у тим водама, што је и дало сигнал осталим земљама да је Русија отворила врата Арктика да га користи ко год хоће. Русија је у то време сматрала да ће на исти начин поступити и остале земље, што би довело до опште демилитаризације, као што је то случај био и са Антарктиком. Међутим, то се није догодило, војно присуство се повећало, што је довело до пораста тензија“, објашњава он.

Не треба занемарити ни чињеницу да су све остале земље које имају приступ Арктику (САД, Канада, Данска, Норвешка) уједно и чланице НАТО-а и веома често спроводе војне маневре у том подручју.

Арктик крије невероватно благо

Трећа, такође веома битна ствар, због чега и прети распламсавање новог Хладног рата на Арктику, јесте што се под ледом налазе огромне количине нафтних и гасних резерви, као и осталих руда, док Русија предњачи у експлоатацији тих ресурса, тврди Журавељ.

„Русија је апсолутни лидер када је реч о вађењу енергената, због чега друге земље и не желе да дају мира Русији. У првих 10 година 21. века Русија је то радила у сарадњи са осталим западним земљама, пре свега са Француском и САД, међутим након увођења санкција Русија је морала да се научи да то ради сама, а чињеница да јој је то пошло за руком разљутило је Запад“, наводи он.

Управо зато се и води борба на нивоу Уједињених нација како би се утврдиле прецизне северне границе Русије, будући да то питање још увек није до краја решено, додаје Тишков. Одређене интересне зоне су договорене — граница између Русије и Норвешке је прецизирана, исто као и граница између САД и Русије код Беринговог мореуза, а постигнут је и споразум око Охотског мора.

Једино што још увек није решено јесте арктички појас Русије, тачно тамо где се и налазе руска постројења за вађење енергената.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала