https://sputnikportal.rs/20260430/1198726136.html
Шта је показао сукоб на Блиском истоку и глобална трка за нафтом и гасом
Шта је показао сукоб на Блиском истоку и глобална трка за нафтом и гасом
Sputnik Србија
Сукоб на Блилисом истоку, поред бројних страхова и запитаности с обзиром на глобалне геополитичке околности, у први план је пре свега изнедрио питање – како... 30.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-30T16:00+0200
2026-04-30T16:00+0200
2026-04-30T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/1e/1198725978_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_4004cf36030f1ab7c378f00c4e1e224e.jpg
Шта је показао сукоб на Блиском истоку и глобална трка за нафтом и гасом
Sputnik Србија
Сукоб на Блилисом истоку, поред бројних страхова и запитаности с обзиром на глобалне геополитичке околности, у први план је пре свега изнедрио питање – како набавити нафту и гас?
Једна од најчешће изговорених и написаних констатација после америчко- израелског бомбардовања Ирана, које је резултовало иранским затварањем Ормуског залива, била је да је тиме онемогућен пролаз петине светске нафте и исто толико гаса.
Многи аналитичари, а ових дана и ММФ, сабирали су какве ће то последице оставити по светску привреду, не само у овој години. Дан свима почиње информацијом о томе колико износи нова цена барела нафте на светској пијаци, јер је свима јасно да од тога не зависи само колико ће платити гориво које се точи у аутомобиле, него и цена основних животних намирница.
У јеку глобалне трке за енергентима, Међународна агенција за енергетику (ИЕА) позвала је владе земаља широм света да осмисле своје енергетске политике да би ублажиле економске последице, како је то оценила, највеће енергетске кризе у последњих пола века.
Да ли је ова криза у ствари показала да су нафта и гас и даље основна покретачка снага света, колико год улагали у обновљиве изворе енергије? Где су фосилна горива незамењива и где ће то и надаље бити? Колико је реална оцена ИЕА да ће сукоб на Блиском истоку довести до губитка поверења у фосилна горива и да ће се потражња за њима смањити и како на то гледају велике нафтне и гасне компаније?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са професором др Петром Станојевићем, стручњаком за нафту и гас.
Сукоб на Блилисом истоку, поред бројних страхова и запитаности с обзиром на глобалне геополитичке околности, у први план је пре свега изнедрио питање – како набавити нафту и гас? Једна од најчешће изговорених и написаних констатација после америчко- израелског бомбардовања Ирана, које је резултовало иранским затварањем Ормуског залива, била је да је тиме онемогућен пролаз петине светске нафте и исто толико гаса.Многи аналитичари, а ових дана и ММФ, сабирали су какве ће то последице оставити по светску привреду, не само у овој години. Дан свима почиње информацијом о томе колико износи нова цена барела нафте на светској пијаци, јер је свима јасно да од тога не зависи само колико ће платити гориво које се точи у аутомобиле, него и цена основних животних намирница.У јеку глобалне трке за енергентима, Међународна агенција за енергетику (ИЕА) позвала је владе земаља широм света да осмисле своје енергетске политике да би ублажиле економске последице, како је то оценила, највеће енергетске кризе у последњих пола века.Да ли је ова криза у ствари показала да су нафта и гас и даље основна покретачка снага света, колико год улагали у обновљиве изворе енергије? Где су фосилна горива незамењива и где ће то и надаље бити? Колико је реална оцена ИЕА да ће сукоб на Блиском истоку довести до губитка поверења у фосилна горива и да ће се потражња за њима смањити и како на то гледају велике нафтне и гасне компаније?О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са професором др Петром Станојевићем, стручњаком за нафту и гас.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/1e/1198725978_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_aa6b987605ab897c0a3c3d3badd11286.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Сукоб на Блилисом истоку, поред бројних страхова и запитаности с обзиром на глобалне геополитичке околности, у први план је пре свега изнедрио питање – како набавити нафту и гас?
Једна од најчешће изговорених и написаних констатација после америчко- израелског бомбардовања Ирана, које је резултовало иранским затварањем Ормуског залива, била је да је тиме онемогућен пролаз петине светске нафте и исто толико гаса.
Многи аналитичари, а ових дана и ММФ, сабирали су какве ће то последице оставити по светску привреду, не само у овој години. Дан свима почиње информацијом о томе колико износи нова цена барела нафте на светској пијаци, јер је свима јасно да од тога не зависи само колико ће платити гориво које се точи у аутомобиле, него и цена основних животних намирница.
У јеку глобалне трке за енергентима, Међународна агенција за енергетику (ИЕА) позвала је владе земаља широм света да осмисле своје енергетске политике да би ублажиле економске последице, како је то оценила, највеће енергетске кризе у последњих пола века.
Да ли је ова криза у ствари показала да су нафта и гас и даље основна покретачка снага света, колико год улагали у обновљиве изворе енергије? Где су фосилна горива незамењива и где ће то и надаље бити? Колико је реална оцена ИЕА да ће сукоб на Блиском истоку довести до губитка поверења у фосилна горива и да ће се потражња за њима смањити и како на то гледају велике нафтне и гасне компаније?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са професором др Петром Станојевићем, стручњаком за нафту и гас.