Могу ли Срби изабрати председника Хрватске

Релативна победа Зорана Милановића у првом кругу председничких избора у Хрватској помало је неочекивана, јер су анкете показивале да ће он бити други, иза Колинде Грабар-Китаровић.

„Положај Срба би се могао побољшати уколико победи Зоран Милановић“, каже за Спутњик Роберт Бајруши, колумниста загребачког „Јутарњег листа“.

Милановић је освојио 29,57 одсто гласова, Колинда Грабар-Китаровић 26,64 одсто, а Мирослав Шкоро 24,42 одсто. Зоран Милановић води у три највећа града — Загребу, Сплиту и Ријеци. Највише гласова у Осијеку освојио је Мирослав Шкоро.

Политички аналитичари у Хрватској указују да ће резултат другог круга зависити од гласача Мирослава Шкора, а локални медији оцењују да ће онај ко „добије“ Загреб бити и нови председник Хрватске.

Срби имају фаворита за председника Хрватске

Бајруши сматра да ће се у другом кругу председничких избора водити борба за сваки глас и додаје да „сасвим сигурно Колинда неће добити гласове Срба који излазе на изборе“.

Иако неки хрватски аналитичари сматрају да би Милановић могао добити велики број гласова Срба, Бајруши каже да Срби у Хрватској нису хомогена скупина и додаје да их свега десет до 15 одсто гласа за Пуповца.

„Велико је питање у којој мери ће гласови Срба утицати на резултате другог круга, али неколико десетина хиљада Срба који иначе гласају за СДСС, врло вероватно ће гласати за Милановића“, каже саговорник Спутњика и додаје да је Милановић много коректнији када је реч о положају српске заједнице у Хрватској.

„Милановић и његова Влада су 2011. и 2012. године покренули иницијативу да се у Вуковару омогући двојезичност, односно плоче на два писма, на шта су десница и ХДЗ жестоко реаговали, и, као што знате, то није спроведено. А то је екипа на коју Колинда Грабар-Китаровић рачуна. Уосталом, један од њених главних савезника је и Иван Пенава, ХДЗ-ов градоначелник Вуковара који се жестоко противи увођењу двојезичности у свом граду“, каже Бајруши.

Колинда у предности, али…

Бајруши додаје да је питање да ли ће Милановић успети да победи и у другом кругу, јер су Колинда Грабар-Китаровић и Мирослав Шкоро „једно другом узимали гласове као кандидати деснице који деле исто или слично бирачко тело“.

​„Китаревићевој и ХДЗ-у сада преостаје покушај да наговоре већи део Шкориних бирача да гласају за њу, што ће неки и учинити, можда половина њих“, сматра наш саговорник.

„Са друге стране, овај лево-либерални део бирача који нагињу Зорану Милановићу је релативно мали. Укупно су добили неких 35 одсто гласова, за разлику од деснице која је добила више од 50 одсто у првом кругу. Дакле, питање је колико ће Милановић успети да придобије неке неодлучне бираче и, ако успе, тада ће његове шансе бити нешто веће, али за сада је Колинда у предности. Међутим, ништа није изгубљено“, сматра Бајруши.

„Судњи дан“ за Пленковића

Он сматра да је мало вероватно да ће после избора доћи до заокрета у спољној политици, пошто председник Хрватске „скоро да нема никаква овлашћења“, због чега се воде озбиљне расправе о могућности да се председник бира у Хрватском сабору.

„Зато ће доћи до већих промена у унутрашњој политици“, додаје наш саговорник.

„Ако Милановић победи, тада ће противници Андреја Пленковића унутар ХДЗ-а, који сматрају да је он превише на центру, доћи на своје и врло је вероватно да ће почети да га руше. Ако победи Колинда Грабар-Китаровић, Пленковић ће доћи до даха и врло вероватно изгурати до пролећа или вероватније до јесени, када би требало да се одрже парламентарни избори“, закључио је Бајруши.