На то нам указује аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара, који подсећа да се седиште ЦИА за Европу налази управо у Швајцарској, што довољно говори о томе колико је та земља погодна за манипулације и разне игре, које се, и 24 године од краја рата у БиХ, и даље играју.
Моћна сила Запада, вероватно ЦИА, дала податке Швајцарцима
„Нека од великих обавештајних служби, претпостављам да се ради о ЦИА, дала је те податке Швајцарској да она то објави као своје“, рекао је он у разговору за Спутњик.
Козомара сматра да је у обавештајном смислу Швајцарска увек била другоразредна земља, али су је користиле друге велике, моћне обавештајне службе.
„Нема никакве сумње да је Швајцарска као таква земља, наводно неутрална, објективна, демократска, искоришћена као идеалан полигон да велике обавештајне силе избаце нову теорију“, каже он.
Додаје, међутим, да то није заправо ново, него да је од почетка било јасно да је реч о подвалама и на Маркалама и у Сребреници, и другим великим злочинима које су наводно починили Срби.
На питање откуд то да баш сада буду објављени овакви материјали, Козомара каже да су два разлога за то.
Борци са сиријског ратишта велика опасност
Кључни мотив је, према његовим речима, то што су Американци од вехабија које су убацили у БиХ касније направили исламске ратнике који су повели рат на Блиском истоку.
„Један од разлога је то што су неки од најозлоглашенијих ратника враћени са сиријског ратишта у БиХ, и по изласку из затвора они ће заиста представљати огромну опасност, посебно за РС“, наводи Козомара.
Други разлог је, сматра он, вероватно снажан утицај лобистичких група Србије и РС које утичу на отклањање многих недоумица око рата у БиХ.
„Углед Србије у свету све више расте и она има снажан утицај на неке међународне факторе да они почну да говоре језиком истине, језиком аргумената о ономе што се овде догађало“, каже аналитичар.
САД више немају утицај на европске савезнике као деведесетих година
Стручњак за међународне односе с Факултета политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир каже за Спутњик да је можда разлог што се то сада дешава то што се поредак света мења.
„Више немате једну силу која доминира светским пословима и одлучује шта је истина, а шта није, у складу с њеним интересима којима се руководи у свему томе. САД више немају тај утицај на своје европске савезнике као што су имале деведесетих година, који је био апсолутан“, истиче Будимир.
Он подсећа да је Швајцарска војно неутрална и да се руководи својим интересима јер се сусреће са озбиљном муслиманском миграцијом у својој земљи.
„Њој је јако важно да дође до правих информација на простору бивше Југославије, јер је албанска миграција веома бројна у тој земљи. То је разлог што Швајцарци то пуштају сада“, сматра он.
У документима швајцарске обавештајне службе се наводи да су политичка и медијска пропаганда, које су служиле као оквир за распарчавање бивше Југославије у међувремену добро истражене.
Оно што ситуацију разликује од, рецимо, рата у Ираку, јесте чињеница да бројни медији и коментатори до данас настоје да одбране тадашње званичне верзије о околностима под којима се одвијао рат у бившој Југославији, наводе „Вечерње новости“.
То што је постојао различит третман током деведесетих измећу Блиског истока и Балкана, Будимир објашњава чињеницом да је Балкан био пробни полигон на којем су Американци започели фазу праведних ратова.
„И зато се то и данас оправдава и оправдаваће се и у свакој другој администрацији јер је то део спољне политике која се можда неће моћи примењивати због промене геополитичке реланости, али је део онога што је Америка радила тих година“, закључује Будимир.
У документима се, између осталог, подсећа и на случај масакра на сарајевској пијаци „Маркале“, за који су првобитно биле оптужене снаге босанских Срба, док су касније у том, као и у неким наредним случајевима, официри мисије УН у Босни закључили да су злочин највероватније спровеле босанске војне снаге према сопственом становништву.
Швајцарци, како преносе „Новости“, указују на то да се у ратној стратегији овај захват назива „нападом под лажном заставом“.
Наводи се и списак пропагандних примера којима су медији стварали оквир за рат у Југославији и којима су дубоко утицали на јавно мњење о суштини и карактеру тог сукоба.
Под таквим примерима се помињу „српски логор смрти Трнопоље“, „Маркале“, као и Сребреница, за коју се наводи да је „најтужнији врхунац рата у Босни“.
Дел Понтеова имала у рукама важна документа
Козомара подсећа на време ратова на Балкану и на чињеницу да је главна тужитељка Хашког трибунала била Швајцаркиња, Карла дел Понте, и да је она располагала многим важним подацима и за БиХ и за Косово.
„Дошла је до изузетно драгоцених докумената који у суђењима српским политичарима и генералима ниједном нису употребљена“, каже Козомара и као пример наводи да у образложењу пресуде Радовану Караџићу пише да је Тужилаштво успело да докаже само 4.500 жртава у Сребреници, а и дан-данас се барата подацима од 8.000 жртава.
Српски медији нису то искористили, додаје аналитичар.
