Окупљање свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке заказано је у девет часова ујутро пред заседање Законодавног одбора Скупштине.
Након тога, у 10 часова биће одржана и Света литургија у Храму Христовог васкрсења. Слоган за ово сабрање Српске православне цркве биће ријечи Светог Петра Цетињског: „У имену Божијем је суд и правда“.
На расправи у Скупштини и представници тзв. „црногорске цркве“
Одбор за људска права и слободе Скупштине Црне Горе подржао је у понедељак спорни предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и о правном положају вјерских заједница. На расправу су била позвана два представника НВО „црногорске православне цркве“ и само један из Митрополије црногорско-приморске.
Прије гласања салу су напустили представници опозиције, који су због присуства „архимандрита“ такозване „црногорске православне цркве“ Бориса Бојовића на столу испред себе држали бијели лук. Закон би ускоро требало да се нађе на пленуму црногорске Скупштине, након чега се очекује да буде изгласан од стране владајуће већине.
На Одбору за људска и мањинска права се водила вишечасовна расправа. Из јеврејске заједнице су поручили да им је незгодно да говоре о спорним члановима овог закона, јер јеврејска заједница у прошлости није имала имовину у Црној Гори, док је представник Которске бискупије Роберт Тонсати казао да би било корисније конструктивно приступити већем степену дијалога при доношењу оваквог закона.
„Можда би било добро да се, због ширине закона, члан закона о имовини уподоби у посебан закон“, поручио је представник Римокатоличке цркве.
Потпредсједник Владе и министар правде Црне Горе Зоран Пажин поручио је да правни поредак мора отворити питање правне ваљаности када је ријеч о начину на који је укњижена имовина Српске православне цркве 90-тих година у катастар.
Он је казао да нема лоше намјере према Цркви, већ да је у питању потреба за већом правном сигурношћу, али да у закону има специфичности „због историјских околности 1918. године“.
„Нисмо у џунгли“
Представник Митрополије свештеник Гојко Перовић казао је да је министар Пажин вјешто заобишао неколико кључних истина када је у питању тврдња да је поводом закона о вјери било дијалога са Српском православном црквом.
„Када смо предложили да се разговара о кључним тачкама закона, ви сте се прогласили некомпетентним да о томе причате, а ову тему сте прогласили за политичко питање“, поручио је Перовић Пажину, додајући да Црква јесте за закон, али да је овај предлог закона лош.
„Пошто нисмо у џунгли, већ у правној држави, нема шта да тумачимо да ли су неки храмови наши или нису. Вођено је више спорова и Митрополија је све добила. Није добар моменат да усвајамо овај закон“, казао је Перовић.
Посланик Демократског фронта (ДФ) Милутин Ђукановић казао је да је ДПС партија која је у свом програму уписала да формира своју аутокефалну цркву.
„Никако овај закон не можемо раздвајати од програмских начела владајуће коалиције“, казао је Ђукановић, запитавши због чега се Српској православној цркви онемогућава оно што се омогућава Исламској заједници и Римокатоличкој цркви.
„Фрапантно је да припадник исламске заједнице жели формирање аутокефалне ’црногорске цркве‘. Православаца у црној Гори има 72 одсто, и сви подржавају Српску православну цркву. Ово није консензус него терор. Повуците закон и даћете шансу миру, јер ово Црну Гору води у грађанске сукобе“, упозорио је Ђукановић.
На то му је министар полиције Сеад Нумановић одговорио да је ДПС истакао као циљ — грађанску Црну Гору.
„Средњевјековни карактер“ закона
Будо Алексић из ДФ-а казао је да је ово „Закон против православља у Црној Гори“, као и да је јасан његов „средњовјековни карактер“. Како је додао, у питању је „пар екселанс“ дискриминаторски закон којим власт жели да присвоји имовину Српске православне цркве.
„Два су циља овог закона: пљачка црквене имовине и утврђивање црногорског идентитета. Овај текст закона је само платформа Мила Ђукановића за изазивање грађанског рата у Црној Гори“, поручио је Алексић.
Жана Филиповић, посланица ДПС, одговорила је да је „добро познато да у Црној Гори постоји и (такозвана) ЦПЦ“.
„Поставила бих питање — да ли је израз да 75 одсто грађана припада Српској православној цркви тачан. Намјерно заобилазите чињеницу да је (такозвана) ЦПЦ била аутокефална“, казала је Филиповићева, на шта јој је Алексић одговрио да када неко за себе каже да је православац, онда се мисли на канонску цркву, те да је јасан став и васељенског патријарха о томе ко овдје представља православље.
Драгутин Паповић из ДПС-а узвратио је да када кажете да је неко псеудорелигијска организација онда то представља „говор мржње“, на шта му је Алексић оговорио да ако он шири говор мржње, онда то чине и патријарх васељенски и московски, који такозвану ЦПЦ такође сматрају за псеудорелигијску организацију.
У дискусију се укључио и представник НВО такозване „црногорске православне цркве“, „архимандрит“ Борис Бојовић, који је казао да је он представник оне цркве која је укинута 1918. године снагом бајонета.
„Тада је поражена Црна Гора, детронизован краљ Никола и укинута (такозвана) ЦПЦ. Ми, за разлику од вас, признајемо државу Црну Гору и црногорски народ. Одричете ми право да саслужујем са представницима цариградске цркве и украјинске, које ви не признајете. Имам право да исповиједам вјеру у храмовима које су правили наши заједнички преци“, казао је Бојовић.
Није Црна Гора Сјеверна Кореја
Славен Радуновић из ДФ-а подсјетио је да је прије два дана у Никшићу прочитано писмо руског Синода, са Свете Горе и од папе.
„Поента је у томе да континуитет има Митрополија црногорско-приморска. Људи који се сада представљају као (такозвана) ЦПЦ хоће да црпе континуитет православне цркве у Црној Гори. То је смијурија“, рекао је Радуновић.
„Фундус овог закона је да он има лоше намјере. Ово није Сјеверна Кореја, као причате о напретку, а желите да партија уређује “, казао је Радуновић и додао да је јасно из наступа човјека који је у униформи свештеника (такозване ЦПЦ) да они очекују да заузму одређене храмове.
Посланица ДПС-а Далиборка Пејовић поручила је на крају да она нема дилему да ће сви посланици њене партије гласати за овај закон.
