Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп је у свом маниру, на свом профилу на Твитеру, честитао британском премијеру Борису Џонсону на „великој“ изборној победи која је омогућила да „Британија и САД потпишу огроман нови трговински споразум“ после „брегзита“.
Споразум много већи са Америком него са ЕУ
Како је навео амерички лидер, тај споразум је потенцијално много већи и уноснији од било ког споразума који би Џонсон могао да склопи са Европском унијом.
Ову Трампову поруку политиколог Александар Павић види као наставак његове политике, која, суштински, јесте супротстављена Европској унији, јер Трамп сматра да ЕУ није савезник Америке, већ њен конкурент, па на њу тако и гледа.
Без обзира на то како ће на крају да изгледа тај споразум између Америке и Велике Британије, Трамп унапред фингира да ће то да буде много боље за Велику Британију него било који споразум који су имали са ЕУ. Једноставно, то је део његове, да кажемо, борбе против Европске уније. Наравно, Трамп на неки начин помаже Борису Џонсону, јер они јесу савезници на неком вишем нивоу, у смислу да су обојица склонији некој врсти национализма и суверенизма и обојицу либерални естаблишмент сматра популистима“, оцењује Павић.
Трампу је потребан успех
У исто време, додаје наш саговорник, америчком председнику је потребно да у предизборној кампањи има још један успех са којим ће да маше.
„После овог делимичног успеха у постизању прве фазе трговинског споразума са Кином, као и недавно ратификованог новог споразума између САД, Канаде и Мексика, ако Трамп може да покаже да је успео да постигне и велики трговински споразум са Великом Британијом, то је нешто што ће сасвим сигурно вешто успети да искористи“, примећује Павић.
Тако да је овим, указује Павић, заправо спојено нешто лепо и нешто корисно за првог човека САД.
„Лепо је то што ће Европска унија да буде слабија и што он сада практично ликује над тиме што је једна важна земља изашла из ЕУ, а корисно је то што ће моћи то да прикаже и као свој успех. Такође, моћи ће да помогне свом пријатељу Борису Џонсону, бар реторички, у политичким борбама унутар саме Велике Британије“, каже Павић.
Трамп у Џонсону види — себи сродног
Трампова честитка Џонсону, којом је практично омаловажио ЕУ, није изненађење ни за политиколога доктора Срђу Трифковића. Он за Спутњик каже да председник Трамп у Борису Џонсону препознаје себи сродног „лошег дечка“ у друштву Европске уније, која је политички коректна и оријентисана ка мултилатерализму.
И један и други су, како наводи, сваки на свој начин, „неваљали момци“ у глобалистичком друштву које има своју престоницу у Бриселу.
„Британија свакако излази из ЕУ, јер је Борис Џонсон добио већину од 320 посланичких места и има одрешене руке. Њему у том смислу није потребна подршка Трампа. Наравно, та је подршка добродошла, али после овога што се догађа са ’брегзитом‘, паметни пацови беже са брода који тоне, једино јако глупи пацови још желе да се на њега попну“, примећује Срђа Трифковић.
Када је реч о будућем билатералном трговинском споразуму САД и Велике Британије, Трифковић каже:
„Са становишта финансија нема никакве сумње да ће Европска унија са одласком Велике Британије изгубити значајан финансијски центар у Лондону и да амбиције Франкфурта да постане, уместо Лондона, тај евроцентар финансијског пословања и банкарства, неће имати велике шансе на успех. Штавише, ја бих рекао, са становишта свеукупних и вероватних финансијских трансакција, да ће лондонски Сити профитирати од изласка Британије из ЕУ, јер ће бити мање подређен контролама и регулацијама европске бирократије, која је уствари тежила да га подвргне својој контроли још од тренутка уласка у Уједињеног Краљевства у Европску унију“.
Дисфункционални монструм
„Не кажем да ће се то десити истог тренутка, али сигурно је да ће протеком времена флексибилност које ће ’нечланство‘ у Европској унији дати Великој Британији бити далеко профитабилније него да Британија и даље буде подвргнута једној бриселској бирократији која је нефлексибилна и дисфункционална“, додаје Трифковић.
„Треба се сетити да је Трамп својевремено угостио Најџела Фаража у Белој кући и од почетка је говорио о Европској унији као о једном дисфункционалном монструму који тежи да контролише националне државе и да подрије њихов суверенитет. Дакле — ефекат изласка из европског бирократског пакла ће за Уједињено Краљевство, у року од три до четири године, бити благодат“, закључује Срђа Трифковић.
Подсетимо — Конзервативци британског премијера освојили су већину у Парламенту, а резултат избора потврђује да је отворен пут за излазак Велике Британије из ЕУ до 31. јануара 2020. године.
