Поводом јубилеја, лист „Црвена звезда“, главно издање Оружаних снага Русије, објавио је интервју са командантом Стратешких снага, генерал-пуковником Сергејом Каракајевом, у којем је он говорио о тренутним стратешким снагама и перспективама за њихов развој.
Чиме располажу руске трупе које славе јубилеј
Каракајев је истакао да ракетном комплексу „Војвода“ за сада нема равних у светској пракси производње ракета, а комплекс „Сармат“ који је Русија направила као замену за „Војводу“, неће заостајати за својим претходником, него ће га по много чему надмашити.
Шта је предност ових ракета? Оне су опремљене моторима на течно гориво који им у старту омогућавају максимално убрзање, што је важно из више разлога:
- Приликом полетања ракете по пламену ракетног мотора могуће је тачно одредити њену локацију и уништити је.
- Уништавање ракете у старту доводи до уништавања свих њених бојевих глава (а њих може бити више од десет).
- Дакле, што интерконтинентална балистичка брже ракета полети, сигурнија је њена одбрана од напредних система противракетне одбране противника.
Руска ракета направљена у Украјини
„Војвода“ је, наравно, доста стара ракета, настала на прелазу из девете у десету деценију 20. века. Творци ракета Р-36М2, Конструкторски биро „Јужни“ сада је инострано предузеће са седиштем у Украјини. Након прекида некад прилично чврстих војно-техничких веза 2014. године, одржавањем „Војводе“ који је у служби Стратешких ракетних снага Русије, почео је да се бави руски Државни ракетни центар „Макејев“ на Уралу. Овај центар је водеће предузеће за изградњу нове тешке балистичке ракете „Сармат” и има највише искуства у раду са ракетама на течно гориво (управо овде су направљене доста ефикасне ракете овог типа за подморнице СССР-а и Русије). Одржавање „Војводе“ у радном стању загарантовано је до 2024. године. Очекује се да ће управо тада, од 2022. до 2024. године, почети прелазак на ракету „Сармат“, наводи Дмитриј Корњев у свом ауторском тексту.
Ускоро нова ракета
Каква је ситуација са градњом ракете „Сармат“? У 2017. и 2018. години успешно је обављено првих неколико лансирања прототипова ракета. При лансирању је коришћена ракета са мотором првог степена, а са непуним резервоаром за гориво и макетом осталих степена и борбеног терета. Почетак комплетних тестирања ракете „Сармат“ планиран је за крај 2019. године. Пробни лет „Сармата“ биће спроведен у току наредне две године, након чега ће почети серијска производња и размештање нових ракета. Припремни радови за њихов пријем у службу Стратешких ратних снага РФ већ су у току, опремају се ракетне базе и обучавају припадници ракетних јединица.
„Сармат“ уништава све циљеве
„Сармат“ ће носити две врсте корисног терета: најмање 10 конвенционалних бојевих блокова са термонуклеарним пуњењем средње снаге, као и неколико хиперсоничних бојевих глава типа 4202 „Авангард“. Оваква врста борбеног наоружања омогућава уништавање најважнијих циљева: командног пункта, војне базе стратешких нуклеарних сила, центра противракетне одбране. Према руској војној доктрини, ове ракете су гарант узвратног ракетно-нуклеарног удара, јер се могу користити у условима када нуклеарно бомбардују стартне позиције тих ракета.
Совјетске ракете одлазе у прошлост
Главни командант Стратешких ракетних снага РФ у интервјуу за „Црвену звезду” поменуо је да се очекује потпуно обнављање арсенала интерконтиненталних ракета и да ће ракете совјетске израде постати део прошлости.
Заиста, овај процес је у току. У најскорије време очекује се комплетна замена већ доста старих мобилних ракета „Топољ“ најмодернијим ракетама „Јарс“. По свему судећи, Стратешке ракетне снаге РФ имају још само неколико пукова са ракетама „Топољ“ који су још увек у служби. Доступни извори не дају тачну информацију о овој замени, али управо у периоду од 2020. године до 2021. године очекивао се крај гаранцијских обавеза за ракету „Топољ“.
Поред „Војводе“ и „Топоља“, у саставу Стратешких ракетних снага Русије остало је још неколико десетина старих ракета на течно гориво УР-100Н УТТХ базираних у силосима. На бази такве ракете у децембру 2019. године започето је распоређивање првог ракетног комплекса са хиперсоничном бојевом главом „Авангард“, али ће старе УР-100Н УТТХ бити, по свој прилици, замењене ракетама базираним у силосима „Јарс“, „Јарс-С“ и „Јарс-М“. Претпоставља се да ће се то догодити у наредна четири месеца.
Стога се очекује да до 2025. године 100 одсто ракетних комплекса, који су у служби Стратешких ракетних снага Русије, буду савремене руске производње.
Како сакрити ракете од непријатељских сателита
У састав Стратешких ракетних снага РФ данас улазе три ракетне армије, 12 ракетних формација, од којих су четири стационарне дивизије са лансираним рампама и осам мобилних са покретним ракетним комплексима. Осим тога, Стратешке снаге имају и два пробна полигона, који су по правилу у сенци информација о интерконтиненталним балистичким ракетама, а не би требало.
Први од њих, познат као „Капустин Јар“, налази се на југозападу Русије и са пуним правом га сматрају „колевком“ совјетске ракетне технике. Овде је тестирана прва совјетска ракета Р-1, копија немачке V-2. У данашње време на полигону Капустин Јар се одржавају пробна лансирања интерконтиненталних ракета, модернизованих по пројекту „Топољ-Е“. Реч је о томе да се уз помоћ „Топоља“ корисно оптерећење не тестира ради себе, већ због савременијих ракета. На тај начин се застарели „Топољ“ истовремено и користи и помаже да се направи корак напред у производњи ракета.
Лансирања се врше на такозваној „унутрашњој рути“ — од Капустиног Јара до полигона Сари-Шаган који је удаљен 2.000 километара и налази се у Казахстану, а Русија га изнајмљује од својих суседа.
Тестирање ракета на овој рути не могу пратити стране радарске или оптичке станице. Стаза се надзире само са сателита, а време полетања је познато, тако да се може наћи „пауза“ када нико не може да прати лансирање.
Циљеви у Тихом океану
На полигону Сари-Шаган врше се пробе противракетних система и њихових компонената и управо овде се налазе сва неопходна средства за праћење тестирања стратешких ракетних бојевих глава у завршном делу њиховог лета.
Треба подсетити да се поред поменутих полигона многобројна пробна лансирања у интересу Стратешких ракетних снага изводе и са локација које формално припадају другим војним јединицама. Управо са њих је могуће лансирати интерконтиненталне балистичке ракете у максималном домету у неким областима Тихог океана.
