„У балтичким земљама се налазе амерички радари ПВО за откривање ваздушних мета. Они омогућавају да се контролише ваздушни простор Русије у дубину до 450 километара“, нагласио је Шојгу.
Према његовим речима, НАТО сваке године у Европи одржава до 40 великих војних вежби које су усмерене против Русије.
Он је нагласио да ће Северноатлантска алијанса до 2022. године завршити реализацију нове концепције повећања борбене готовости армије, са јасном оријентацијом против Русије.
„НАТО реализује антируску иницијативу САД ’4 пута 30‘. Та концепција предвиђа да је 30 механизованих батаљона, 30 ваздушних ескадрила и 30 ратних бродова спремно за употребу у сваком моменту у периоду од 30 дана. До првог децембра копнени део је потпуно реализован, комплетирано је 76 одсто ваздушног и 93 одсто поморског дела“, објаснио је Шојгу.
У оквиру те концепције предвиђа се да се спремност авиона-носача за употребу нуклеарног оружја смањи са 10 дана на 24 часа, додао је министар.
Према његовим речима, војно-политичка ситуација у 2019. години одликовала се јачањем војне силе.
„Војни буџет САД у 2020. години први пут ће достићи готово 750 милијарди долара, што је једнако годишњем војном буџету свих земаља на свету и 16 пута више од руског одбрамбеног буџета“, објаснио је он.
Русија не улази у трку у наоружању
Према његовим речима, Русија модернизује трупе, али не улази у трку у наоружању, већ само узима у обзир претње.
„Министарство одбране и одбрамбено-индустријски комплекс настављају спровођење планова модернизације Оружаних снага и побољшања њиховог квалитета. Ове године је достигнут највиши показатељ реализације испорука наоружања и технике у последње четири године“, рекао је Шојгу.
Како је нагласио, борбене способности Оружаних снага повећане су за 14 одсто ове године, а трупе су добиле више од 6.500 јединица новог и модернизованог оружја. Истовремено, удео савременог наоружања у војци достигао је 68,2 одсто.
Руска војска добија ново оружје
Ове недеље ће војска добити први ракетни пук, наоружан системима „Авангард“ са хиперсоничним крстарећим блоковима, док ће нуклеарне снаге следеће године добити 22 лансирна система са ракетама „Јарс“ и „Авангард“, додао је Шојгу.
„Министарство одбране 2020. године мора да реши низ приоритетних задатака – да уврсти у састав морнарице прву нуклеарну подморницу серијске производње „Кнез Олег“, која ће бити наоружана балистичким ракетама „Булава“. Биће их укупно седам“, рекао је Шојгу.
Поред тога, копнене снаге, Војно-поморска флота и Ваздушно-десантне војске добиће 565 савремених оклопних возила, 436 основних јединица ракетног и артиљеријског наоружања, као и два дивизијска комплета „Бук-М3“.
Руски министар је додао да би Русија наредне године могла да се премести са осмог на девето место, када је реч о војним расходима.
„У односу на војне расходе САД и других земаља, који сваке године расту, војни буџет Русије се неколико година практично не мења. Ако смо се 2018. године налазили на седмом месту по војним трошковима на листи водећих земаља света, ове године на осмом, онда ћемо догодине бити на деветом“, закључио је Шојгу.
