У Стратегији националне безбедности је направљен помак и када је реч о одбрани територијалне целовитости Србије и правима Срба ван Србије, а помака има и у Стратегији одбране Србије, међутим, остаје отворено питање враћања војне обавезе.
Два кровна документа, Стратегију националне безбедности и Стратегију одбране Републике Србије, у уторак је посланицима српског Парламента представио министар одбране Александар Вулин.
„Промене у окружењу, као и у самој Србији, узроковале су да Стратегија националне безбедности буде јаснија по неким питањима у односу на претходну“, каже генерал у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач.
Једнако према НАТО-у и ОДКБ-у
Стратегија националне безбедности односи се на све државне системе и све функције државе, почев од спољних и унутрашњих послова, преко економских ресора, па до образовања и науке — сви они, према Ковачевим речима, имају место у Стратегији националне безбедности.
„Добро је да се први пут релативно прецизно исказују национални интереси, с тим да ће они бити разрађени и операционализовани кроз политику националне безбедности у домену надлежности ресорних министарстава“, каже Ковач.
Овај документ, према речима нашег саговорника, прецизира положај наше земље према безбедносним структурама као што су НАТО и ОДКБ.
„Учињен је помак да се искаже војна неутралност кроз релативно исти однос према НАТО-у и према ОДКБ-у, а исти ти ставови су, у смислу односа према систему одбране, прецизно разрађени у Стратегији одбране. Стратегија националне безбедности чини помак и у односу према непосредном окружењу и према националној територији. Ту су исказани ставови у погледу територијалне целокупности, суверенитета и интегритета и мислим да је то добар оквир према будућем решавању питања Косова и Метохије“, напомиње Ковач.
Ако желимо тоталну одбрану — вратити војни рок
Када говори о Стратегији одбране, Ковач напомиње да је војна неутралност у вези са концептом тоталне одбране, који је помињан и у прошлој Стратегији. Сада су ставови о тоталној одбрани исказани тако да могу даље да се разрађују у планским документима.
„Овде се није говорило о војном року, али оно што је истина — нема концепта тоталне одбране без редовног служења војног рока, а нема ни војне неутралности без наставка служења војног рока. То је питање на ком треба инсистирати. Мислим да је то основа материјализације концепта тоталне одбране“, напомиње Ковач.
„Војна обавеза била је мањкавост прошле Стратегије, а биће мањкавост и ове, уколико се не донесе одлука о повратку обавезе служења војног рока“, додаје Ковач.
Ни друге неутралне земље немају само професионалну војску, већ имају војну обавезу примерену времену у коме живимо, као и друге врсте обуке за потребе система одбране.
„До сада смо имали противречне изјаве појединих носилаца извршне власти о томе да ли треба, када ће и у којим условима доћи до наставка служења војног рока. Ратна војска нам је у сваком смислу стара — постојећи систем добровољног служења војног рока не обезбеђује довољан улаз за подмлађивање ратне војске. И ради других разлога и, уопште, стабилности и безбедности, мислим да се овом проблему мора посветити адекватна и већа пажња“, сматра Ковач.
Министар одбране Србије Александар Вулин представио је у уторак Стратегију националне безбедности и Стратегију одбране Србије посланицима Народне скупштине. „Очување суверености и територијалне целовитости, војна неутралност, брига о Србима ван Србије, европске интеграције и ефикасна правна држава полазне су тачке за израду ових докумената“, рекао је он.
Стратегија националне безбедности утврђује седам националних интереса — очување суверенитета независности и територијалне целовитости Републике Србије, очување унутрашње стабилности и безбедности Републике Србије и њених грађана, очување постојања и заштите српског народа, где год он да живи. Следећи интерес је очување националних мањина, њиховог културног, верског и историјског идентитета, очување мира и стабилности у региону и свету, европске интеграције и чланство Републике Србије у Европској унији, економски развој и укупни просперитет, као и очување животне средине и ресурса Републике Србије.
Стратегијом одбране дефинисан је начин ангажовања система одбране, који се заснива на моделу тоталне одбране, на коме, до сада, према Вулиновим речима, ништа није урађено.
