Зоран Милановић релативни је победник првог круга председничких избора у Хрватској, а према истраживању које је објављено у емисији „Дневник“ телевизије „Нова“, води и у другом кругу, и то прилично убедљиво, у односу на резултате из првог круга, преноси „Индекс“.
Милановић повећао предност
Зоран Милановић би, да се данас одржавају председнички избори, освојио 48,4 одсто гласова, а Колинда Грабар-Китаровић 41,1 одсто. Неодлучних је 10,4 одсто.
Зоран Милановић могао би рачунати, ако их убеди да изађу на биралишта, на 100 одсто гласова гласача Дарија Јуричана и Дејана Ковача, затим 86 одсто гласова гласача Далије Орешковић и 80 одсто гласача Катарине Пеовић, али и 69 одсто бирача Мислава Колакушића и 63 одсто бирача Ивана Пернара.
Милановић може да рачуна на готово трећину Шкориних гласача
Колинда Грабар-Китаровић може рачунати на 64 одсто бирача Мирослава Шкоре, а Зоран Милановић на 28 одсто.
Да је други круг нова игра, показује и ово истраживање. Зоран Милановић тако добија 51 одсто гласова младих до 29 година, али и 60 одсто бирача од 30 до 44 године. Може рачунати на 56 одсто бирача са високом стручном спремом и 52 одсто бирача у градовима. У предности је у Загребу са 54 одсто, у Северној Хрватској са 53 одсто, те у Приморју и Истри са 60 одсто. Колинда Грабар-Китаровић може рачунати на већину бирача од 45 до 59 година — њих 52 одсто.
Они са основном школом у већини бирају Колинду
Они са основном школом би већински, односно њих 46 одсто, глас дали Колинди Грабар-Китаровић, а већинску подршку има и међу бирачима на селу — 52 одсто.
Колинда Грабар-Китаровић побеђује у Славонији са 52 одсто, Банији и Кордуну са 63 одсто, те Далмацији са 44 одсто. Већина грађана одлучила је коме ће дати глас још много пре избора — њих 53 одсто. Али 21 одсто одлучило је за кога ће гласати тек након објаве свих кандидатура. У завршници кампање 16 одсто грађана Хрватске је одлучило коме ће дати глас, а на сам дан избора њих 9 одсто. Неодлучно је било свега 1 одсто.
Истраживање је спровела агенција ИПСОС на 1.027 грађана Републике Хрватске, методом телефонског анкетирања. Истраживање је спроведено 23. децембра 2019. године. Максимална грешка узорка износи +/- 3,1 одсто, а за рејтинге странака +/-3,7 одсто.
