00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Улагање Пентагона у Инџирлик је логично, све остало — игра популиста

© AP Photo / Vadim GhirdaИнџирлик
Инџирлик - Sputnik Србија
Пратите нас
Пентагон је закључио уговоре са турским компанијама о радовима на бази Инџирлик, који треба да буду завршени до 2024. године без обзира на узајамне оптужбе и претње, са америчке стране санкцијама Турској, а са Ердоганове да ће истерати Американце са своје територије.

За руске експерте је све ово део америчко-турске игранке и ништа не изазива чуђење

Танго турског председника Ердогана око америчке базе Инџирлик у Турској део је игре популиста у којој учествује и његов амерички колега Доналд Трамп и нема никакве везе са реалном политиком вредном 95 милиона долара, које Пентагон планира да уложи у обнављање ове војне базе, сматрају руски аналитичари.

Инџирлик је у интересу Пентагона и не зависи од игре популиста

Односи између Турске и САД нису једноставни, а још сложенији су односи између шефова ових држава, који у зависности од геополитичких околности директно утичу или на заоштравање ситуације или на нормализацију односа, сматра Андреј Кошкин, шеф Катедре за политикологију на Руском економском Универзитету Плеханов.

„САД не могу да одбаце Турску јер је њена армија друга по величини у НАТО-у, а Турска иако гради своју спољну политику, схвата да се налази у Северноатлантској алијанси, где Вашингтон води главну реч. Ако САД преузму озбиљне мере против турске економије, онда 2023. године Реџеп Тајип Ердоган неће добити председничку трку“, објашњава Кошкин.

Он истиче да се Ердоган и Трамп понашају као популисти које данашњи бирачи воле и траже. Желе да заинтересују публику и добију њену пажњу, али воде политику у складу са већ постојећим позицијама, које у ствари представљају општи став Запада.

Конфронтација у односима Анкара—Вашингтон постоји, о чему говори и војни буџет САД који предвиђа не само санкције према Русији, већ и одређене активности против Турске, а изјаве турског председника о затварању базе су политичко ценкање, према мишљењу експерата.

„САД желе своје присуство у бази Инџирлик, а Турска би желела да их заплаши тиме да ће затворити базу за њих, јер је она једна од важнијих за операције на Блиском истоку. Без обзира на јавна неслагања, пословни односи у области војно-техничке сарадње сведоче о томе да Американци не само да продужавају своје присуство, већ се и шире“, рекао је Кошкин.

Изјаве Трампа и Ердогана — део исте политичке игре

С друге стране, војни експерт Олег Пономаренко сматра да Американци, без обзира на улагања у базу Инџирлик, планирају да смање своју зависност од војног присуства у Турској. Према његовим речима, независни експерти и високи официри критикују Доналда Трампа, јер сматрају да базе у Турској могу бити замењене базама у Грчкој и Јордану, које су још погодније за војно присуство и америчке интересе.

Станислав Тарасов, експерт за Блиски исток, све изјаве америчког и турског председника третира као део једне те исте политичке игре. Турски председник је више пута претио затварањем базе Инџирлик, али и базе на граници са Ираном и то није ништа ново, а за суму од 95 милиона долара могу бити завршени само инфраструктура, прилазни путеви и писте, објашњава експерт. То није велика сума, али она обезбеђује одређене погодности за локално становништво, што је Турска прихватила.

Политичке провокације

Експерти истичу да турско-амерички односи нису подложни оштрим променама, јер се заснивају на дубоким интересима, али да помпезне изјаве и узајамне оптужбе лидера стварају утисак оштре конфронтације. Осим тога, финансије које је Пентагон издвојио за војну базу Инџирлик, неће никако утицати на односе између Москве и Анкаре.
Американци су на неки начин принуђени да толеришу понашање Турске, али не одустају од политичких провокација.

„САД сто година није интересовао геноцид над Јерменима. Међутим, ситуација се заоштрава, јер Турска не одустаје од куповине система С-400 од Русије, што нервира Американце. У овим околностима они су се сетили још једног инструмента притиска на Турску“, рекао је Кошкин.

Од политичких провокација се не суздржава ни турска страна, јер је Ердоган, након што је Сенат усвојио резолуцију о геноциду над Јерменима, запретио да ће Турска усвојити резолуцију о геноциду над Индијанцима.

Можда Анкара и Вашингтон најбоље потврђују теорију да постоји „политика за народ“ и „политика за политичаре“ , прва је представа, друга је акција и често немају ништа заједничко.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала