Игор Јурић, оснивач фондације која је добила име по његовој ћерки Тијани, која је пре пет година отета и убијена, за Спутњик каже да је до сада више пута предлагао надлежним органима увођење система обавештавања у случајевима нестале деце, познат под називом „АМБЕР алерт“ или „Чајлд алерт“, како се у неким државама овај систем упозорења назива.
Полиција издаје налог за „АМБЕР алерт“ или „Чајлд алерт“ само у најнужнијим случајевима, када верује да је живот несталог или отетог детета у непосредној опасности и сматра да јавност може да помогне у потрази. Овај механизам подразумева скуп информација које се хитно и истовремено пласирају кроз што више канала комуникације (ТВ, радио, друштвене мреже, ЛЕД билборди, џи-пи-ес навигације, постери), како би целокупна јавност у врло кратком року била обавештена о нестанку детета, његовом изгледу и свим особеностима, као и коме грађани треба да се обрате у случају да запазе и препознају дете.
„АМБЕР алерт“ систем има усмену подршку државног врха
„Амбер алерт“ званично функционише у САД, Белгији, Чешкој, Француској, Немачкој, Грчкој, Малти, Ирској, Пољској, Бугарској, Италији, Холандији, Португалији, Румунији, Шпанији и Уједињеном Краљевству. Настао је у Сједињеним Америчким Државама 1996. године, а назив је добио по Амбер Хагерман, деветогодишњој девојчици из Тексаса, која је отета и убијена.
„Ми смо поднели иницијативу за увођење овог система и разговарали смо о томе са премијерком на нашој конференцији у октобру месецу. Премијерка је, када је погледала наша образложења за увођење овог система, када је видела спот који смо снимили и када смо испричали наше искуство о томе како смо ми преживљавали нестанак нашег детета, заиста емотивно говорила и рекла да држава заиста није довољно урадила и да ће се она лично потрудити да по том питању уради нешто више. Обећала је да ћемо имати и састанак, који се, међутим, није десио“, каже Јурић.
Како додаје, фондација је ову иницијативу поднела и Министарству правде, а државни секретар Министарства је обећао да ће се оформити радна група која ће на ту тему видети шта је потребно изменити у закону да тај систем заживи.
Игор Јурић каже да усмена подршка увођењу овог система постоји и од председника државе, а подршка је, како каже, дошла и од министра за рад и социјалну политику Зорана Ђорђевића.
„Дакле, ако погледамо, врх државе некако се слаже са тим да се мора више радити на унапређењу потрага за несталом децом, али се конкретно још ништа није десило и то је оно што мени заиста много смета. Ја сам неколико пута нагласио — шта треба да се деси па да сви одреагујемо, да сви начинимо неке конкретне кораке? Ето, страдала нам је Тијана, Барбару нисмо нашли, ево, сада се десила мала Моника“, напомиње Јурић.
Потребне системске промене
Игор Јурић истиче да је полиција до сада у два случаја добро реаговала.
„Међутим, не можемо да идемо од једног до другог случаја, морамо системски неке ствари да мењамо. Ово је један систем који се показао врло успешним у другим земљама“, објашњава Јурић и додаје да се нада да ће се потрага за Моником успешно завршити.
Када се то деси, додаје наш саговорник, фондација ће предузети даље кораке.
„Ми ћемо организовати конференцију за новинаре, где ћемо дати држави један рок за увођење овог система, а уколико се то не испуни, ми ћемо опет кренути у прикупљање потписа. Ако је то решење за ову земљу, да се сваки пут морају цела држава и сви грађани ове земље ангажовати, да се донесе овако један закон или процедура која није компликована, а око чега се сви слажемо и где ништа није спорно, ако треба да се прикупи 300.000 потписа — ми ћемо прикупити“, закључује Игор Јурић за Спутњик.
Полиција, али и мештани који су се сами организовали, интензивно трагају за дванаестогодишњом Моником Каримановић из насеља Суви До у Нишу, која је прошлог петка нестала на путу до школе. Полиција је претходно саопштила да се у потрази за девојчицом користе термовизијске камере, да полицијски службеници претражују терен, а укључени су и припадници Жандармерије и хеликоптерске јединице.
