Сведочење: Како је црногорска полиција претукла српског владику и народ на Ђурђевића Тари

© AP Photo / Risto BozovicЦрногорска полиција држи блокаду на дан расправе о Предлогу закона о слободи вероисповести, илустрација
Црногорска полиција држи блокаду на дан расправе о Предлогу закона о слободи вероисповести, илустрација - Sputnik Србија
Пратите нас
Владика Методије је јунак са Жабљака, са својим народом подијелио је крст који су Жабљачани, Пљевљаци и уопште људи из тог краја носили, сведочи за Спутњик отац Мијајло Бацковић, поводом инцидента у ком је полиција синоћ претукла епископа диоклијског Методије и вјерни народ на мосту на Ђурђевића Тари.

Он додаје да се све догодило када је вјерни народ на Ђурђевића Тари одлучио да заузме дио моста и мирно протестује, показујући тиме на демократски начин да не жели да се спроведе безакоње које се догодило у Подгорици.

Владика Методије је ишао ка Београду, али се затекао ту и остао са својим народом, што је потпуно нормално, и то је дало велику подршку људима тога краја, поготово што га људи знају и знају какав је борац и какав је хајдук. Нажалост, комплетна полиција са Жабљака и из Пљевља је била упућена да разбије једну мирну групу вјерника од 80 до 100 људи, од којих се касније још више њих прикључило када су чули шта се дешава“, прича отац Мијајло.

Полиција гурала владику Методија

Описујући шта се догађало, он каже да је полиција у два наврата кренула да пробија ту барикаду — први пут је то било мањег интензитета, а други пут су били мало жешћи и одлучнији.

„У том тренутку су погурали народ, међу којима је дио њих сједио заједно са владиком Методијем, и преко владике су тада људи пали и угрували га. Једном човјеку су сломили кук од ударца“, додаје отац Мијајло.

Грбаљски парох истиче да је у читавој ситуацији ипак мање важно да ли се ту затекао епископ или свештеник, јер је полиција тукла обичан миран народ из тога краја. „Наравно, поготово што је ту био и епископ, требало је да имају више обзира и да разговарају. Нажалост, нису имали, а оно што је најбитније јесте да је владика Методије одржао са вјерним народом стражарно мјесто и да нико није успио да прође, нити је полиција у оба наврата са комплетном силом успјела да пробије кордон, све до тренутка док народ својом вољом није одлучио да се разиђе“, каже отац Бацковић.

Закон о слободи вјере мртво слово на папиру

Наш саговорник се такође осврнуо и на синоћну поруку владике Јоаникија, који је са моста Блажа Јовановића у Подгорици поручио да је Закон о слободи вјероисповјести већ „мртво слово на папиру“.

„Овај закон је ништаван и ми га не признајемо, поготово што је донешен у крајње недемократским и непарламентарним условима. Брутално су пребијени, изведени и ухапшени посланици Скупштине Црне Горе као највише законодавне власти“, рекао је владика Јоаникије.

Свештеник Бацковић додаје да ће се они и даље као црква молити Богу за заштиту храмова Српске православне цркве, и да дâ памети људима који буду задужени за примјену овог закона, јер смо, како каже, „сви свјесни да је ово закон који је исфорсирао само један човјек и који је уперен само против православне Цркве у Црној Гори“.

Као што рече митрополит (Амфилохије) рано јутрос, дочекујемо један од најтужнијих Божића у историји православне Цркве у Црној Гори, зато што је безакоње спроведено без обзира на то колико смо опомињали, молили и кумили власти да се то не чини. И дај Боже да не буде већих последица, али ми Цркву сигурно нећемо дати у руке оном ко не зна шта је Бог и шта је светиња“, поручује Бацковић.

Црква ће бранити светиње

Када је у питању одбрана светиња, наш саговорник, који је такође и предсједник Братства православне омладине Црне Горе, каже да та организација, која постоји 27 година, већ има искуства са одбраном светиња, али напомиње да је сада ситуација другачија, јер смо светиње до сада бранили од невладиних организација и криминалаца, а ово је први пут да ћемо морати да храмове бранимо од државе, која ће институционално почети да спроводи овај закон.

„Ми ћемо се организовати и јасно смо ставили до знања да се неће десити да иједан храм или манастир дође у руке безаконика и у руке оних који су канонски непризнати и оних који су рашчињени и анатемисани. Нажалост, та њихова анатема пренијела се синоћ и на оне посланике који су дигли руке у црногорском Парламенту за закон, и то неће бити добро духовно ни за њих, а ни за Црну Гору. Зато црква најрадоснији хришћански празник — рођење Христово дочекује у короти и у стању туге и жалости, не зато што се бојимо, већ зато што страхујемо за душу свога народа“, закључује Бацковић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала