Стратегија одбране и националне безбедности, документ Републике Србије, у којој се први пут као државни приоритет и спољнополитички циљ наводи и очување Републике Српске, изазвала је бурне реакције у Сарајеву, посебно у бошњачком политичком спектру.
Бошњаци желе унитарну БИХ
Документ је жестоко критиковао лидер СДА Бакир Изетбеговић, али и Шефик Џаферовић, члан Председништва БиХ, за ког је то „само пакована верзија стратегије злочиначког режима Слободана Милошевића која представља грубу повреду суверенитета и територијалног интегритета Босне и Херцеговине“.
По истом питању огласио се и актуелни председавајући Председништва БиХ, хрватски члан Жељко Комшић, који је позвао српског председника Александра Вучића да у „циљу очувања мира“ одмах суспендује тај документ. У осудама се отишло толико далеко да су чак Србији оспорили чињеницу да је један од гараната Дејтонског споразума.
Зашто је та стратегија дигла толико прашине у Сарајеву и зашто се Србима оспорава право да брину о својим сународницима ван Србије?
Саговорници Спутњика, политиколог Анђелко Козомара и професор међународног права Милош Шолаја сагласни су у томе да је реакција Сарајева само последица чињенице да не жели да Република Српска има подршку Србије.
Козомара каже да Бошњаци, кад су Срби у питању, увек виде оно што нико други не види, па им се тако привиђају Слободан Милошевић, „велика Србија“ и агресија Србије на БиХ.
„Бошњаци стално измишљају нове потенцијалне сукобе, па то чине и Изетбеговић и Џаферовић. Све што долази из Београда у виду бриге за Србе у БиХ за њих је спорно, јер у свему томе виде потенцијалну опасност за своју хегемонистичку политику.“
РС међународна обавеза Србије
Према његовим речима, документ Београда засметао је пре свега оним политичким лидерима у БиХ који за сваку ситницу траже подршку Саудијске Арабије, Ирана, Турске...
„То што Србија показује интересовање за РС и Србе у БиХ је и њена међународна обавеза, јер је Србија, уз Хрватску, гарант Дејтонског мировног споразума. А та гаранција значи и трајну обавезу да води рачуна о спровођењу споразума и позицији Срба да се одрже на овим просторима и да буду слободни у свом ентитету“, наглашава Козомара.
Професор Шолаја сматра да је додатни разлог панике у Сарајеву због те стратегије и то што му она нарушава план о унитарној Босни и Херцеговини.
„Циљ је да брига о Србима у Босни иде из Сарајева, а највише од бошњачких политичара. Тако да им се и из тог разлога ова стратешка одредница у Стратегији Србије не допада“, објашњава Шолаја.
Дејтон је гарант Србима
Он у исто време подсећа да је данашња БиХ настала креацијом Контакт групе 1995. године, у којој је Србија играла активну улогу, па самим тим нема места порицања њене улоге у Дејтонском споразуму када је РС у питању.
„Република Српска и Србија су имале заједничку делегацију на дејтонским преговорима и та чињеница је одредила конститутивни карактер БиХ, која се састоји од два ентитета — Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Дакле, чињеница је да је Србија била та која је гарантовала да ће потписати и испуњавати обавезе из Дејтонског споразума. Тако гледано, Србија је заиста са стране РС гарант Дејтонског споразума, а гарант самим тим значи и сведок. Дакле, нема потребе ни места да се умањује улога Србије у Дејтонском споразуму“, резимира наш саговорник.
Професор Шолаја подсећа да је у Анексу 4. Дејтонског мировног споразума предвиђена институција Специјалних паралелних веза Србије и Републике Српске, које се успостављају без посредовања заједничких институција У Сарајеву. Он наглашава и да је последња два споразума о паралелним везама одобрио и високи представник за БиХ. Како каже, и када функција високог представника једном буде укинута, Србија и Република Српска могу потпуно суверено да успостављају те специјалне паралелне везе.
