00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Кад ликови из романа одлуче да убију писца
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Очекујем експлозију медаља у атлетици, Ивана није рекла последњу реч
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Навали народе: Украјина на распродаји
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Кад Русија и Америка ударе на опасног заједничког непријатеља

© AP Photo / Susan WalshВладимир Путин и Доналд Трамп
Владимир Путин и Доналд Трамп - Sputnik Србија
Пратите нас
Русија и Америка, и када немају најбољу политичку сарадњу, умеју заједнички да ударе на опасног заједничког непријатеља — терористе.

Сједињене Америчке Државе предале су информације Русији да се припрема терористички напад у Санкт Петербургу за Нову годину, саопштила је Федерална служба безбедности Русије. Ово није прва сарадња овог типа између две највеће велесиле, које не гаје баш пријатељске односе када је реч о политици. А и Русија је у неколико наврата упозорила Америку на могуће терористичке нападе на њеном тлу.

Како велике политичке силе, када је реч о тероризму, успешно сарађују и зашто је та сарадња могућа, а политичка не?

На терористе Американци и Руси ударају заједно

Андрија Савић, бивши директор Безбедносно-информативне агенције (БИА), сада професор на Београдском универзитету, за Спутњик каже да сарадња служби против тероризма није никакав феномен, већ заједнички интерес.

„Тероризам је глобална пошаст и ништа се не може решавати само на једној страни, јер је све умрежено и повезано. Размена обавештајних података је нужност у овом модерном добу“, објашњава Савић.

Он напомиње да су политички интереси држава веома битан фактор, али да је обавештајни комплекс битнији, без обзира на разлике у политичким ставовима и да се ту мора ићи линијом сарадње. 

„Последице несарадње су погубне за све. Кључно питање у обавештајном раду је и то да ли постоје обострани интереси. Ако их има, онда је и степен сарадње бољи, а ако га нема и ако постоји интерес само једне стране, онда је тај степен мањи, наравно. Иначе, та сарадња се рефлектује и на све остале у свету, па и на наш регион, посебно јер је овај део света уситњен и има пуно напетости међу бившим државама Југославије“, додаје наш саговорник.

И генерал-мајор Федералне службе безбедности Русије у пензији и члан Савета за спољну и одбрамбену политику Александар Михајлов каже да је међународни тероризам „сфера у којој је тешко избећи сарадњу“.

„Тероризам је означен као међународна претња и у складу са тим се информације које међународне службе добијају о другим земљама преносе партнерима. У овом тренутку информације су дале резултат. У принципу, ниједна цивилизована држава која није умешана у терористичке активности, није заинтересована да крије такве информације. Стога, ако неко поседује такве информације, одмах их преноси партнеру“, објашњава наш руски саговорник.

Нормална сарадња

„Што се тиче конкретног случаја, америчке информације о опасности за Русију о којој је обавештен ФСБ — то је сасвим нормално“, каже наш саговорник и додаје да је реч о међународној терористичкој организацији која је већ припремала нападе на територији Русије.

„Није руски председник Владимир Путин случајно захвалио председнику САД за тај знак добре воље, јер су успели да спрече тешке последице које је могао да проузрокује тај терористички напад“, објашњава Михајлов.

Он додаје и да је сарадња могућа, ако конкретан случај не погађа националне интересе одређене земље.

„Свесни смо да су САД прилично специфична земља и да су веома често повезиване са формирањем терористичких организација изван њихових граница. Али у овом случају, они су нам доставили те информације. Ипак, ми добро знамо да постоје обавештајне службе пријатељских земаља, али не постоје пријатељске обавештајне службе. Свака обавештајна служба решава задатке које јој је поставило политичко руководство те земље. У овој ситуацији наши интереси су се поклопили, због чега су те информације и дошле до нас и ми смо успели да спречимо тешке последице“, објашњава руски експерт.

Он такође каже да и руске службе деле информације са државама кад имају сазнања да би могло да дође до терористичког напада.

Обавеза, али и репутација

„Дакле, ако сте имали неке информације, а нисте их проследили, то може нанети озбиљан ударац репутацији земље која је имала информације. Због тога се трудимо да што је пре могуће, у кратком року, предамо информације партнерима. Како ће они то искористити, то је већ друго питање. Ако се присетимо експлозије у Бостону, треба да узмемо у обзир да су америчке специјалне службе биле прилично скептичне према информацијама које су добиле неколико година пре тог напада. Али, по свему судећи, Американци су то проценили да то не представља никакву претњу. Да су разумели да то јесте стварна претња, тешко да би били тако скептични. Али ми смо свој задатак испунили“, додајe он.

Федерална служба безбедности Русије, на основу раније добијених информација од америчких партнера, ухапсила је 27. децембра двојицу руских држављана који су намеравали да изведу терористичке нападе на местима на којима се окупља велики број људи у Санкт Петербургу, и то у периоду новогодишњих празника. Председник Русије Владимир Путин захвалио је током телефонског разговора Доналду Трампу на информацијама које су помогле да се спрече терористички напади у Русији.

Иначе, председник Русије Владимир Путин је два дана уочи терористичких напада 11. септембра 2001. године рекао америчком председнику Џорџу Бушу да Русија има обавештајне податке о могућој припреми терористичке акције на америчком тлу. Русија је, такође, упозорила и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да се припрема војни преврат неколико часова пре његовог почетка, иако су у том тренутку односи Москве и Анкаре били затегнути.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала