У Програму, који ће Влада Хрватске усвојити за председавање, наводи се, између осталог, и да је „неупитан услов“ политике проширења „превазилажење наслеђа прошлости, истинско помирење и решавање отворених питања“ из прошлости.
Хрватска неће засијати на трону ЕУ
Хрватска ће председавати Саветом ЕУ под мотом „Снажна Европа у свету пуном изазова“, а премијер Андреј Пленковић у уводу државног Програма, наводи да ће „током шестомесечног периода Хрватска водити рад Саветом као поштен и неутралан посредник, градећи сарадњу и договор међу државама-чланицама у духу консензуса и међусобног уважавања“.
Хрватска је у свом програму фактички себе представила као светионик европских вредности, а питање је да ли она то може и да буде. Осим тога, да ли Хрватска може са ове позиције да нашкоди Србији када су у питању, рецимо, преговори са Косовом или да успори њен напредак ка ЕУ?
Саговорници Спутњика Саша Косановић, политички аналитичар и новинар из Хрватске, и дипломата у пензији Зоран Миливојевић сагласни су у једном — Хрватска, у светлу свега што се дешава и на глобалном, али и на унутрашњем плану, тешко да може да засија на трону ЕУ.
Косановић подсећа да је Хрватска била благоглагољива пре него што је приступила ЕУ, али да се ствари после тога нису промениле, чак су се и погоршале ако се гледа из угла Србина из Хрватске.
„Многи су помислили да Хрватска може да буде светионик европских вредности у периоду пре него што је приступила ЕУ. Бар се тако чинило на речима. Тако да мени све ове нове најаве делују као флоскула која добро звучи, али у пракси не значи ништа“, каже Косановић.
НАТО је приоритет за Хрватску
Миливојевић додаје да ће председавање Хрватске обележити наставак тежњи ЕУ да се и сама консолидује, па из тог угла гледано тешко да ће Загреб моћи да се за нешто пита.
„Непосредно по ’устоличењу‘ Хрватске следи ’брегзит‘, ту је и Макронова доктрина на столу и, према томе, ЕУ ће се бавити тиме и својим унутрашњим интеграцијама. Друго, отвара се и тема трансатлантских односа. Трамп улази у изборну годину и ако победи, имајући у виду његов став и политику према ЕУ, треба очекивати преиспитивање тих односа“, објашњава Миливојевић.
Све ово значи да ће ЕУ имати пуне руке посла, чему Хрватска није дорасла, јер није успела да реши ни своја унутрашња питања. С друге стране, њен посао на Балкану биће да задржи баријеру према Русији и остави отворен пут НАТО-у. Са те стране гледано, сматра Миливојевић, могуће је да се деси да покуша да Србији подметне ногу.
„Од почетка наших интеграција у ЕУ и отварања преговора, Хрватска је користила сваку прилику да на то утиче. Видели смо и чули шта нам поручује Колинда Грабар Китаровић уколико поново постане председник. Дакле, она ће наставити досадашњу политику према Србији, која се свела на уцењивање питањем несталих“, закључује дипломата.
