„Због претње кривичним гоњењем од стране естонских власти према члану који предвиђа казну до пет година затвора, запослени у Спутњику Естонија били су принуђени да донесу одлуку да прекину радни однос са редакцијом од 1. јануара 2020. године. Спутњик Естонија и новинска агенција ’Русија севодња‘ подржавају своје запослене у тој одлуци“, наводи се у саопштењу.
Искуство показује да је упркос очигледно апсурдним претњама естонских власти, кривично гоњење новинара у данашњој Европи стварност, истиче агенција.
„Не сматрамо да је могуће ризиковати слободу људи. Сматрамо да поступци естонског режима према грађанима своје земље представљају отворени прогон, правно безакоње, испољавање тоталитаризма и грубо кршење принципа слободе говора, невиђених у Европској унији. Једина ’кривица‘ новинара је рад у руским медијима“, закључује се у саопштењу.
Према наводима прес-службе, представник ОЕБС-а Арлем Дезир је већ изјавио да је проширење појединачних санкција ЕУ против Дмитрија Кисељова на целу агенцију и новинаре — велики проблем слободе штампе.
„Предузећемо све потребне правне и друге кораке како би новинари Спутњика могли да раде без страха од кривичног гоњења од стране естонских органа реда“, наводи се у саопштењу.
Рад редакције је обустављен, али ће сајт естонског Спутњика наставити да ради. Биће потребно време да се он потпуно обнови, истиче агенција.
„Позивамо све међународне и европске организације да изразе свој став о поступцима естонских власти. Посебно апелујемо на УН, ЕУ, ОЕБС, Европски парламент и Репортере без граница. Захваљујемо новинарској заједници, јавним личностима, политичарима и међународним организацијама на подршци колегама. Морална подршка је сада врло важна и биће потребна у будућности“, додаје се у саопштењу.
Проблем Спутњика у Естонији
Запослени у Спутњику Естонија раније су добили од Полицијске и Граничне управе писма са директним претњама да ће се против њих покренути кривични поступак ако до 1. јануара 2020. године не прекину радни однос са матичном организацијом — међународном новинском агенцијом „Русија севодња“. Као основа за те акције наводе се санкције које је Европска унија увела 17. марта 2014. против низа физичких и правних лица због догађаја у Украјини. Међутим, санкције Европске уније нису уведене новинској агенцији „Русија севодња“, чији је део и Спутњик, већ лично генералном директору агенције Дмитрију Кисељову.
Коментаришући ситуацију у вези са естонским Спутњиком, председник Русије Владимир Путин је рекао да ће руске власти учинити све да подрже Спутњик у раду у другим земљама. Високи извор у Москви раније је за Спутњик изјавио да на поступке естонских власти утичу британски покровитељи, што ће се узети у обзир како би се у блиској будућности предузеле симетричне мере према британским медијима у Русији.
