Влада Руске Федерације је почела више пажње да посвећује решавању проблема благостања становништва, кроз одлуку да се побољша квалитет и састав потрошачке корпе, тако што ће одређени месни производи и житарице бити замењени свежим воћем и поврћем. Грађани све мање употребљавају производе од брашна, пецива, колаче, мафине, тестенитну и тешку храну, а већина Руса данас води рачуна о свом здрављу и води актива начин живота.
Идеја Медведева: Здрава потрошачка корпа
Руски премијер Димитриј Медведев је у септембру ове године наложио надлежним министарствима, пре свега рада, економског развоја и финансија да образују радне групе које ће се бавити стварањем концепције „здравије потрошачке корпе“. Њихов задатак је размотре како од 2021. године формирати потрошачку корпу која полазећи од основног скупа намерница омогућава здраву исхрану становништва. Посебна пажња приликом састављања корпе се посвећује нутриционистичким препорукама, али се у обзир узимају и карактеристике сваког региона.
Према плановима Министарства здравља, будућа потрошачка корпа ће садржати минималне,неопходне количине хлеб и производе од брашна као и кромпир, јер ови продукти имају негативан утицај на организам и не обезбеђују неопходне минерале. Циљ формираних радних групи је повећање удела меса у потрошачкој корпи за 5 процената, рибе за 16 одсто, сира и јаја за 14 процената и меса птица на 11 одсто, као и многих других „здравих трошкова“.
Потрошачка корпа Совјетског савеза је на пример укључивала више меса, рибе, јаја, млека, воћа и поврћа, док садашња садржи више брашна и производа од брашна (127 кг за разлику од претходних 110 кг).Иако нема још увек конкретних планова за достизање овог циља, појавили су се предлози да се формирају одвојене потрошачке корпе за мушкарце и жене, као и за децу у зависности од узраста.
Данас је на снази потрошачка корпа утврђена федералним Законом о потрошачкој корпи из 2012. године који ће бити на снази до 31. децембра 2020. године, а нови је у фази разраде.
Цена тренутне потрошачке корпе
Потрошачка корпа у Русији тренутно укључује око 156 ставки, а обично се прави разлика између три врсте потрошачких корпи: за запослене, пензионере и децу. Према подацима за први квартал 2019. године, потрошачка корпа је на федералном нивоу за један месец за запослене износила око 10842 рубаља (око 150 евра), за децу 9959 рубаља( 140е), и пензионере 8269 рубаља (120 евра).
Међутим, треба имати у виду да се у Русији, животни стандард па и износ потрошачке корпе разликује у зависности од региона. Баш из тог разлога регионалне власти имају надлежност да доносе законе који узимају у обзир особеност датог региона у погледу климе, културе и традиције. Када је реч о потрошачкој корпи, климатска зона је један од параметара на основу којег се она одређује. У Русији има 10 климатских зона и прва је најхладнија, а десета најтоплија.
Москва је у седмој климатској зони, а Санкт Петербург у шестој. У Москви је цена потрошачке корпе за запослене 18200рубаља (260 евра), децу 14360 рубаља (205 евра), а пензионере 11780 рубаља (170), док је за регион Кабардино- Балкарија који се налази на простору северног Кавказа потрошачка корпа за запослени 10749 рубаља (153 евра) , децу 11517 рубаља(165 евра), пензионере 8316 рубаља (118 евра).
Олег Шеин, посланик Државне думе истиче да је тренутна потрошачка корпа у Русији изузетно кратка и да се заснива на претпоставци да је човеку потребна одређена количина калорија како би преживео. Списак намирница садржи опште категорије без јасне поделе међу намирницама, што некада може довести до замене скупљих производа јефтинијим. Ипак нови закон, који се још увек налази у припреми би требало да то промени. Посланик додаје да потрошачка корпа треба да укључи и низ других трошкова као што су интернет, телефон, транспорт, као и веће расходе за храну, јер буџет Русије то може себи да дозволи.
Део руских експерата није уверен да ће овакве мере имати позитиван ефекта, јер је према њиховом мишљењу потрошачка корпа мера сиромаштва и њено повећање може само довести до статистичког повећања сиромашних, а суштински ништа не може изменити. Други пак сматрају, да се од некуд мора почети и да се здравствено стање нације не сме занемарити.
