Ексклузивно Зорана Михајловић: Креће пројекат — пет хиљада километара за милијарду евра /видео/

© Sputnik / Радоје ПантовићЗорана Михајловић
Зорана Михајловић - Sputnik Србија
Пратите нас
Поред започетих ауто-путева, у 2020. години би већ од фебруара требало да крене веома важан велики пројекат реконструкције 5.000 километара локалних путева вредан милијарду евра, рекла је у интервјуу Спутњику министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.

Министарка каже да ће се реконструисати пре свега они путеви за које јединице локалних самоуправа и градови немају довољно новца:

„То су путеви који су дугачки некада 10 или 15, 20 или више километара. Држава ће у наредне три године све те локалне путеве реконструисати како би они били истог нивоа као што су и магистрални путеви. То је велики пројекат, као да градимо још један ауто-пут“.

На челу сте ресора који је у 2019. години имао изразито динамичан темпо. Какав је биланс у години за нама и са чиме смо ушли у 2020. годину?

— Имали смо интензивну 2019. годину, која је година инфраструктуре, али је она резултат свега онога што смо радили претходне четири године. У 2020. годину улазимо са завршеним Коридором 10, што је најважнији пројекат који смо деценијама чекали, и то се види већ по броју аутомобила који пролазе Србијом — 2014. године их је било 30 милиона, 2019. године — 60 милиона. У 2020. годину улазимо са исто тако важним коридором од Београда до Чачка, улазимо, такође, са преко хиљаду километара рехабилитованих путева, било магистралних, било локалних. Почели смо радове на ауто-путу Сремска Рача-Кузмин на изградњи моста, што је значајно и за БиХ, али и за Републику Српску.

© Tanjug / DIMITRIJE GOLLДеоница аутопута "Милош Велики" од Београда до Чачка, дуга 120 километара прелази се за 55 минута.
Ексклузивно Зорана Михајловић: Креће пројекат — пет хиљада километара за милијарду евра /видео/ - Sputnik Србија
Деоница аутопута "Милош Велики" од Београда до Чачка, дуга 120 километара прелази се за 55 минута.

Почели смо и радове на ауто-путу и брзој саобраћајници Шабац-Лозница и очекујемо да за три године буде завршен, а почели смо радове на Моравском коридору, ауто-путу дугом 120 километара, који треба директно да повеже сигурно пола милиона људи, а индиректно много више.

Јесу ли то приоритети у наредној години?

— Апсолутно јесу. То су пројекти који морају да се заврше у наредних пет година. Крушевац ћемо везати за ауто-пут за две године, Краљево за три године, а цео коридор ће бити готов за четири године. Поред тога, у 2020. години ће бити започети радови на фрушкогорском коридору, ауто-путевима Ниш-Плочник и Ниш-Мердаре-Приштина.

Завршен је ауто-пут до Чачка, шта ће се даље дешавати са ауто-путем према Црној Гори?

— Ради се на пројектно-техничкој документацији између Пожеге и границе са Црном Гором, а вредност те документације је близу 50 милиона евра. Вероватно ће до средине 2021. године та документација бити готова, а у међувремену ћемо гледати на који начин да финансирамо изградњу. Прва процена је да ће све коштати од 1,8 милијарди евра, до 2,5 милијарди евра. Очекујем да тек 2021. године разговарамо о финансирању те деонице.

Поменули сте почетак изградње ауто-пута Београд-Сарајево, код Раче, а шта је са правцем према Вишеграду?

— Ради се пројектно-техничка документација за деоницу од Пожеге до Котромана, која је дугачка 63 километра, и та документација мора бити завршена 2020. године. У исто време преговараћемо о финансирању тог дела ауто-пута. Наш план је да почетком 2021. године крену радови и на том делу прстена са БиХ.

Изградња брзе пруге од Београда до Будимпеште највећи је пројекат у Србији на железници. Да ли ће деоница Стара Пазова-Нови Сад, која се финансира из руског кредита и уз ангажман руских стручњака, бити завршена до новембра 2021. године?

— То је не само у Србији, него у овом делу Европе најзахтевнији пројекат и вредност радова на прузи Београд-Будимпешта, којом ће возови ићи 200 километара на час, само кроз Србију је око две милијарде евра. У 2020. години ће почети радови на трећој деоници брзе пруге Нови Сад-Суботица.

© Tanjug / RADE PRELICДеоница Стара Пазова - Нови Сад на прузи Београд-Будимпешта која се финансира из руског кредита и коју раде “Руске железнице” најзахтевнија је због вијадукта и  тунела и биће завршена на јесен 2021.
Ексклузивно Зорана Михајловић: Креће пројекат — пет хиљада километара за милијарду евра /видео/ - Sputnik Србија
Деоница Стара Пазова - Нови Сад на прузи Београд-Будимпешта која се финансира из руског кредита и коју раде “Руске железнице” најзахтевнија је због вијадукта и  тунела и биће завршена на јесен 2021.

Деоница Стара Пазова-Нови Сад, коју ради одлична руска компанија „Руске железнице“, јесте најзахтевнија, због вијадукта и тунела. Ми ћемо на јесен 2021. године од Београда до Новог Сада први пут у историји имати брзу пругу којом ће се ићи брзином од 200 километара на час и долазиће се до Новог Сада за 25 минута.

Оно што смо такође договорили са „Руским железницама“ и са руском државом је нови руски кредит од 230 милиона евра, којим ће, осим финансирања делова телекомуникација неопходних за брзу пругу, бити грађен диспечерски центар који Србија сада нема. Диспечерски центар ће моћи да управља свим пругама на територији Србије, по угледу на диспечерски центар у Москви. Радови би требали да почну у другој половини 2020. године, и за око две године ће требати да буду завршени.

У којој фази је даља реконструкција пруге Београд-Бар до границе са Црном Гором?

— Управо са „Руским железницама“ урађена је реконструкција деоница Ресник-Ваљево, дуга 77 километара, и одмах смо се тада договорили да снимимо ситуацију до црногорске границе. Управо у овом новом руском кредиту се налази новац за пројектно-техничку документацију. То су захтевне деонице са пуно тунела, а у пругу се није улагало деценијама и процена је да ће то коштати минимум пола милијарде евра.

Са пругама на локалу је као и у друмском саобраћају, хоћете ли ту нешто предузимати?

— Ми смо успели да рехабилитујемо 500 километара регионалних пруга, што свакако није довољно. Нас чека да у три године рехабилитујемо још најмање 700 километара, а један део радимо и са „Руским железницама“.

Шта је са идејом коју је директор Лучке капетаније Солуна изнео приликом недавне посете Београду, најављујући инвестирање у такозване суве луке у Србији за прихват контејнерског терета?

— Србија ће следеће године почети изградњу на првом интермодалном терминалу у Батајници. За нас је то јако важно. Са људима из Солуна смо разговарали и о томе да улажу на још нека места по Србији. Договорили смо се да наши тимови седну, разговарају и да за неких можда месец дана имамо представу где би постојала могућност нашег заједничког рада.

Када је у питању водни саобраћај, ми ћемо градити нову Луку „Београд“ у близини Пупиновог моста, а у марту почињемо да градимо луку у Смедереву и да проширујемо нека друга лучка подручја, као што је Прахово. Важно је да смо покренули и један базни пројекат — чишћење Дунава тамо где због потопљених бродова још из Другог светског рата није довољно плован током лета. За две године имаћемо потпуно плован Дунав кроз Србију.

© PixabayНајвећи проблем у наредним годинама за реализацију инфраструктурних пројеката нису ни новац, ни пројекти, већ радна снага које нема довољно.
Ексклузивно Зорана Михајловић: Креће пројекат — пет хиљада километара за милијарду евра /видео/ - Sputnik Србија
Највећи проблем у наредним годинама за реализацију инфраструктурних пројеката нису ни новац, ни пројекти, већ радна снага које нема довољно.

Како подићи грађевинску оперативу по којој смо некада били познати и у свету, а сада смо подизвођачи радова у сопственој земљи?

— За почетак смо гледали како најбрже да се добије грађевинска дозвола и сада смо девети у свету по томе. Данас имамо 56.000 градилишта на територији Србије, а 2014. године смо их имали 1.500. Наше компаније заиста раде као главни подизвођачи и суштински све што смо изградили учинили смо са домаћим компанијама. Због финансијске несолвентности коју су они имали годинама, гледамо како да будемо подршка нашим компанијама. Договорили смо се са Привредном комором Србије и нашим компанијама да Влади предложимо да им помогне у куповини савремене механизације. Гледаћемо да са половином средстава помогне држава, а да другу половину обезбеди компанија. Разговарамо са Удружењем банака и још неким финансијским организацијама на који начин да пружимо неку врсту гаранције. Опет, када склапамо уговоре са свим партнерима, минимум 49 одсто или половина вредности уговора треба да буду домаћа опрема и домаће компаније.

Има ли страха да ће отварање граница на западу за наше раднике одвући и то грађевинских радника што имамо сада?

— Ако бисте ме питали шта би био највећи проблем у наредним годинама за реализацију инфраструктурних пројеката — то није новац, то није буџет, он је стабилан, то нису пројекти, они су потпуно спремни, то је радна снага, које, просто, нема довољно. И како год да то поставимо, ми морамо и заиста се трудимо да учинимо све да људи остану овде и да имају жељу да раде у својој земљи. Нисам сигурна да је то само плата. Мислим да морамо да размишљамо и о свим другим подршкама које можемо да дамо да би људи овде радили.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала