Жалосно је кад причамо: „Добро је, бар нема рата...“

© AFP 2023 / DRAGAN MILOVANOVICИзбеглице напуштају Хрватску 1995. године
Избеглице напуштају Хрватску 1995. године  - Sputnik Србија
Пратите нас
О ратним деведесетим и данашњим агонијама у Србији, проблемима људи у руралној Етиопији, Јемену, Сирији и Авганистану и „продаји“ младалачких идеала разговарали смо са хуманитарцем и фронтменом шабачких Гоблина Бранком Голубовићем Голубом, који сматра да је жалосно кад се прича: „Добро је, бар нема рата“.

Култни шабачки панк бенд Гоблини недавно је објавио шести албум „Једнина“. Рок музичари из региона хвале „Једнину“, а неки су оценили да је реч о најбољем албуму Гоблина, као и о најбољем албуму на подручју бивше Југославије.

Гоблини чији чланови живе у четири града у две земље (Шабац, Суботица, Београд плус „представник дијаспоре“), промовисали су албум у Београду и Новом Саду, а потом и неколико концерата у Хрватској и Словенији.

Од Авганистана до колере у Јемену

Певач Гоблина Бранко Голубовић Голуб који је уочи промоције допутовао из „егзотичних крајева“ у којима ради као хуманитарац скоро две деценије, тренутно је стациониран у Јордану, где ради за хуманитарну помоћ при Европској унији.

„У већини случајева радим са сиријским избеглицама. Бавим се углавном индустријским и еколошким катастрофама, па и колером. У Јемену имамо епидемију колере. Посао је стресан, али интересантан“, каже Голуб за Спутњик.

Као хуманитарац ангажован је у земљама у којима је рат или које имају проблема са сушом, тако да често има посла са неухрањеном децом.

„Свакако најинтересантнији део посла који сам обављао био је у Авганистану. И због контекста Авганистана који је изузетно комплексан и због посла којим сам се бавио у то време“, додаје фронтмен Гоблина.

Жалосно је што је успех то што нема рата

Без обзира што живи у земљама опхрваним космичким катастрофама, Голубови текстови су и данас, као и у протеклих четврт века, панкерски бескомпромисно критични према свему што нас мучи у Србији. Интересовало нас је поређење наших са проблемима људи земаља у којима ради.

„Проблеми с којима се сусрећу људи из земаља у којима ја радим, далеко су од онога чиме се ми бавимо и проблема које ми имамо. Међутим, мислим да није фер да упоређујемо Србију са проблемима руралне Етиопије, Авганистана, сиријских избеглица или Палестинаца у Гази. Самим тим што смо европска земља и требало би да будемо доста испред. И ти проблеми који делују можда наивно у поређењу са њиховим, велики су проблеми јер земља као Србија не би требало да има такве проблеме“, каже Голуб.
© Sputnik / Владимир СударНаши проблеми који делују, можда наивно у поређењу са проблемима земаља у којима радим су велики јер земља као Србија не би требало да их има.
Жалосно је кад причамо: „Добро је, бар нема рата...“  - Sputnik Србија
Наши проблеми који делују, можда наивно у поређењу са проблемима земаља у којима радим су велики јер земља као Србија не би требало да их има.

Можда најбољи српски панк бенд свих времена током 25 година каријере био је жестоко критички настројен према свим српским режимима, па нас је интересовало поређење данашње са Србијом деведесетих.

„Нажалост, у деведесетим смо имали рат. За било коју власт данас увек постоји та прича: ’ма добро је, бар нема рата‘. То је жалосно кад дођемо дотле да морамо да причамо: ’Добро је, бар нема рата‘. Немамо рат, али имамо невероватан број људи који скачу са осмог спрата зграда јер немају хлеба да једу и прехране породицу, или скачу са Панчевачког моста јер не знају шта им доноси сутра. Немамо рат, али људи умиру свакодневно као да је рат и то је проблем овог периода“, сматра он.

Како настају песме

На новом албуму три или четири песме написао је током боравка у Етиопији.

„Највише песама настаје док радим са бендом. Ја сам као она баба у ’Ко то тамо пева‘, што седи у позадини. Ретко ко је и види. Волим да пустим момке да причају о свему и свачему, слушам их и покушавам да похватам неке приче и поруке. У оном тренутку кад схвате да сам изашао из просторије за вежбање и да сам нестао на сат времена, они знају да је нови текст у процесу производње. Тако смо увек радили и наставићемо да радимо“, каже Голуб.

Пошто су Гоблини одавно постали регионална рокенрол атракција, самим тим се појављују и приговори да су се продали и издали младалачке, панкерске идеале, али Голуб каже да га то много не тангира.

Деца из комшилука

„Шта значи продаја? Што смо урадили добар албум, имамо квалитетну продукцију, добар спот? Ако је то продаја, онда смо се продали, али ми смо бенд који и дан-данас одлази у клубове и свира концерте за сто људи и мислим да то показује да филозофија бенда није промењена, као што је било и пре 25 година кад смо издали први албум. Мени је то најбитније, људи и даље могу да нам приђу, да попричају с нама да попију пиво. Нисмо постали звезде. Имамо невероватан круг људи око нас с којима размењујемо идеје, слушамо их и покушавамо да пренесемо неке поруке које би они желели да пренесу, али нису на бини. Остало ме не интересује ако смо се продали, продали смо се“, каже он.

Бранко Голубовић, аутор две књиге — „Писма из Авганистана“ и биографије Гоблина „Изгужване мисли“, тренутно не размишља о новом књижевном делу.

„Чим сам завршио са књигом, почели смо рад на албуму и могу рећи да није било лако пребацити се са прозе на поезију. Нисам размишљао о писању, али сад је изашао нови албум и вероватно ћу почети да размишљам о новим темама. Заносим се идејом да радим фикцију, нешто што ће бити другачије од претходне две књиге.“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала