Како препознати рак коже и да ли је могуће заштитити се од њега, говори за Спутњик Николај Потекајев, главни специјалиста за дерматовенерологију и козметологију Министарства здравља Русије.
У читавом свету учесталост рака коже расте, али се све више пацијената излечи и живи дуго без рецидива. Да ли је ово прича о новим лековима и методама лечења или о доброј дијагнози?
— То је пре свега дијагноза и рад са становништвом. Нажалост, пораст оболелих од меланома и других малигних творевина на кожи расте из године у годину. То се догађа у читавом свету, а не само у Русији, али ову негативну тенденцију прати једна значајна чињеница: смањење смртности од меланома.
Меланом — најподмуклија врста рака коже
Меланом је једна од најподмуклијих врста малигних обољења на кожи и злоћудних тумора генерално. Није ништа мање опасан од глиобластома (тумора мозга), тј. метастазира истом брзином.
Меланом има четири стадијума. У прва два тумор је на кожи, личи на мали црн младеж, који уопште није разлог за бригу. Организам се против њега практично не бори. Ако се меланом открије у овој фази и уклони хируршким путем, тада ћемо особу спасити од самог тумора и од могућих метастаза. Али често се дешава да пацијенти долазе код онколога већ са оштећењима унутрашњих органа.
Специјалисти схватају да је то метастаза, почињу да траже узрок и проналазе меланом на кожи. А метастазе у унутрашњим органима — то је већ четврти стадијум, када је, нажалост, веома тешко помоћи пацијенту. Ево због чега је опасан меланом. Чак и ако га лекар или неки други специјалиста уоче приликом прегледа пацијента, не постаје одмах јасно да је то малигна неоплазма. Да бисте били сигурни, потребан вам је специјалиста — дерматолог или онколог.
У последњих десет година у Москви, захваљујући озбиљном раду на превентиви, све више случајева рака коже дијагностикује се већ у првом и другом стадијуму. Ако је 2007. године меланом откривен у раним фазама у 69 одсто случајева, сада је то у 83 одсто случаја. Као резултат тога, смртност се смањила са 10,7 процената 2012. године до 4,6 процената 2018. године. Ово су подаци о смртности прве године након дијагнозе.
Фактички сви имају младеже. Како препознати да то није само младеж, већ можда меланом?
— Као прво, ако се на кожи појавила нека нова творевина која изазива сумњу код пацијента, а која му је нејасна. Друго, ако је особа већ имала младеж и он је почео да расте. Као треће, младеж мења боју. Четврто, младеж почиње да сврби и боли. Генерално, сви субјективни осећаји поводом младежа треба да изазову забринутост, зато што су младежи „неми“, ми их не осећамо. Ако пацијент осећа младеж, то је озбиљан разлог да се консултује са лекаром.
Кад треба дићи узбуну
— Пето, треба дићи узбуну ако су се око младежа појавили упала и црвенило. И на крају, ако су на младежу расле длаке (то је најчешће урођени младеж) и одједном отпале.
Такве ствари треба знати. Ми о томе стално говоримо пацијентима, као и нашим колегама, терапеутима и лекарима опште праксе. У нашем центру и специјалним школама одржавамо предавања за становништво, радимо на писању уџбеника и приручника за лекаре. Као резултат тога рак коже је све чешће дијагностикован у раним фазама.
Коме је боље да се људи обрате ако је младеж забрињавајући, дерматологу или одмах онкологу?
— У почетку вероватно дерматологу. Ако он посумња на тумор, пацијента шаље код онколога, који утврђује дијагнозу и бира адекватно лечење. Ако дерматолог дијагностикује себороичну кератозу, папилом, висећи младеж или акрохордон и друге безопасне новотворине на кожи, предложиће пацијенту константно надгледање или уклањање у дерматолошкој установи. У суштини, треба се обратити лекару поводом сваког младежа који изазива сумње.
Штавише, у Москви су у свим филијалама нашег центра од јануара ове године отворени кабинети за дијагностиковање кожних малигних тумора. Специјалисти који тамо раде, прошли су усавршавање у области дерматолошке онкологије и зато се они разумеју у све то боље од других колега. Појавом најмање сумње, пацијента шаљу у стручну установу — Центар за инвазивну кожну дијагностику, који има јединствену опрему која омогућава дигиталну фотометрију, дерматоскопију, као и отварање такозваног пасоша или мапе коже.
Кабинети филијала су такође повезани са Центром за инвазивну дијагностику уз помоћ телемедицинске технологије. Узгред, два апарата за дијагностику која се налазе у центру, пројектовали су наши сарадници и већ су их патентирали. Таквих више нигде нема. За тај пројекат смо чак добили награду од московске Владе за достигнућа у области науке и иновација.
За осам месеци ове године скоро 85.000 људи се обратило поводом дијагнозе малигних новотворина на кожи. Пет хиљада људи је послато код нас са сумњом на рак. Код 2.088 људи дијагноза је потврђена. А то није само меланом. Често откривени карцином базалних ћелија — малигни тумор који не метастазира, али који се повећава, уништава кожу и доња ткива. Многим пацијентима је дијагностикован и базалиом — малигни тумор који не метастазира, него се повећава, уништава кожу и епидермис. Код многих пацијента је дијагностикован и спиналиом (тзв. светли тип рака коже).
Ко спада у ризичну групу
Ово су веома добри резултати, а сада планирамо да проширимо искуство Москве и на друге регионе Русије.
Код кога је чешће дијагностикован рак коже, ко спада у ризичну групу?
— У структури онколошких обољења код мушкараца малигни тумори коже су на трећем месту после неоплазми система органа за дисање и простате. Код жена су на другом месту, одмах после рака дојке.
У ризичној групи су љубитељи сунчања, али постоје и наследни фактори. Особа може бити или носилац гена повезаног са развојем меланома, или може имати много младежа посебне врсте — диспластичне младеже. Када особа има само један такав младеж, шансе да се оболи од меланома постоје, али оне нису толико велике. Када има десет или више младежа, ризик је 12 пута већи.
Који су основни методи превенције рака коже?
— Меланом се развија из меланоцита — ћелија које производе пигмент меланин, који штити нашу кожу од спољашњих утицаја сунчевих зрака. Он апсорбује ултраљубичасту светлост, да би створио заштитни слој за кожу и спречио ултраљубичасте зраке да продру дубље и утичу на друге структуре коже и поткожног ткива. Ако злоупотребљавате сунце, удар који кожа добија, неће се ублажити производњом меланина. Због тога ником не бих препоручио да се сунча.
Поред тога, обавезно је потребно користити заштитнa средства, штавише, са 50+ фактором. Морају се нанети 20 минута пре излагања сунцу, тако да кожа упије крему. И наравно, треба пажљиво надгледати стање коже, свих њених младежа. Чак бих препоручио да направите мапу коже која ће вам омогућити да избројите апсолутно све младеже на кожи и да посматрате њихов развој.
