Истраживања Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ показала су да је девет одсто основаца, узраста од 13 до 15 година, пробало шишу, као и сваки трећи средњошколац.
Млади, али ни њихови родитељи, нису ни свесни колико је ароматизовани дуван који пуше штетан за здравље и какве све последице могу да настану. Из Светске здравствене организације упозоравају да се током „једне сесије“ пушења наргиле, у организам унесу штетне материје као да је попушена кутија цигарета.
Шеф Канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији Марјан Ивануша упозорава да је код наргила посебно опасно то што се за кратко време унесе у организам велика количина никотина и других штетних материја.
„Једна сесија пушења наргила траје око пола сата до сат времена, и у том периоду у тело се унесе толико штетних хемикалија, као када би се попушила кутија цигарета. На то се обично заборавља“, рекао је Ивануша за Танјуг.
Додаје да је познато колико је дуван штетан за здравље и да у Србији, према проценама, годишње умре од 15.000 до 20.000 људи од штетних последица пушења — карцинома плућа, болести срца и крвних судова.
Ивануша истиче да се о штетности наргила не говори довољно, иако су урађене многе научне студије које то потврђују.
Наводи да је у појединим земљама забрањена употреба наргила, када је забрањена употреба дувана у затвореним просторијама.
„Има пуно земаља које су, када су прихватиле неки закон о контроли дуванских производа, сврстале наргиле у исту групу, те се сви дувански производи третирају на исти начин“, нагласио је Ивануша.
Председница Републичке стручне комисије за контролу дувана Министарства здравља Срмена Крстев упозорава да је заблуда да су наргиле мање штетне од дувана или цигарета.
Наргила je, како каже, направљена тако да изнад дувана који се користи за пушење постоји алуминијумска фолији у којој је угаљ који се загрева, те да дим који се увлачи у плућа садржи продукте сагоревања и дувана и угља.
Ризик је, истиче, много већи јер услед директне употребе дувана и пораста угљен моноксида може доћи до акутног надражаја дисајних путева, грла ждрела, убрзаног рада срца, па чак и до губитка свести.
„Употребе наргила код младих су, на неки начин, улазна карта за касније коришћење цигарета и других дуванских производа. То је веома опасно јер се у најранијој младости ствара зависност“, нагласила је Крстева.
Додатну опасност представља и то што млади док пуше наргилу углавном користе исти усник, што представља могућност преноса многих инфекција, као што су разне вирусне инфекције, херпес на уснама, чак и туберкулоза.
Крстева каже да се мора инсистирати на бољој инспекцијској контроли наргила барова и да се морају кажњавати они који продају дуванске производе млађим од 18 година.
Упозорава да је посебно опасно то што се не контролише садржај дувана који се ставља у наргиле, те се дешава да се приватно увезе из неких других земаља без икакве контроле, тако да се не зна шта се у њему налази.
