„Опасност од избијања рата на Блиском истоку, светској енергетској неуралгичној тачки, после убиства иранског генерала Касема Сулејманија, постоји, јер Иран неће тек тако лако прећи преко тога што се догодило“, сматра новинар Борислав Лалић.
Сједињене Америчке Државе су трећег дана нове године на територији Ирака убиле другог најутицајнијег човек Ирана, генерала Касема Сулејманија, драматично будећи из празничног сна читав свет и доводећи га на ивицу потенцијалног рата.
Техеран је запретио одмаздом, а амерички председник Доналд Трамп, који је одобрио акцију, не обавестивши о томе ни америчке институције, у међувремену је одговорио Ирану да престане да прети, јер постоје 52 мете у Ирану, важне за земљу и културу Ирана, које САД могу да гађају.
Америка и Иран надомак новог сукоба
„После једног оваквог догађаја, после убиства генерала Сулејманија, постоји опасност од избијања конфликта. Иран неће тек тако лако прећи преко једног таквог драматичног инцидента, који се догодио на територији друге земље, што је увреда и за сам Ирак. Тако да таква опасност постоји“, каже Лалић за Спутњик.
Он, међутим, указује да је ситуација толико озбиљна да и сам Трамп мора да размисли шта да даље да ради, како ће да се брани ако до тога дође, али и Иран.
„Ситација, у сваком случају, није нимало добра, јер се све дешава на пункту који представља енергетску неуралгичну тачку света“, истиче он.
Разлог за то, пре свега, види у чињеници да се ту налази Ормуски канал, кроз који пролазе нафтни путеви.
То је, како каже, кључно место, и ако дође до даље драме и заоштравања на том терену, доћи ће до драматичног скока цена нафте.
„Полудеће цене нафте, а плус шта се може десити у самом конфликту у који сви могу бити увучени“, истиче Лалић.
Иран није мачји кашаљ, питање је шта се све може десити
„Поједине земље Блиског истока, као што су Саудијска Арабија или Израел, подржале су акцију САД“, подсећа саговорник Спутњика.
„Међутим, ни Иран није мачји кашаљ и неће тек тако лако прећи преко тога. То је озбиљна земља, земља која је нешто значила за мир на Блиском истоку и за борбу против џихада. Питање је сад шта се може десити после овог Трамповог потеза“, сумњичав је Лалић.
Како каже, Трамп је вероватно добио одређене поене код америчке јавности у предизборној години, али питање је шта ће даље бити.
„Американци подржавају свог председика, без обзира да ли убија туђе генерале или туђе војнике и колико их убија, све док не почну да гину амерички војници, а може се десити да тамо дође до драматичног обрта“, наводи он.
У сваком случају, констатује он, свет се на почетку године суочава са драматичном кризом на Блиском истоку, који је већ деценијама врућа тема и врућ терен.
„Показало се, на жалост, да земље које располажу нафтом и контролишу путеве нафте имају проблеме и имаће их и даље“, указује Лалић.
Русија и Европа би могле да допринесу смањењу тензија, УН немоћне
Упитан да ли неке светске силе или међународне организације могу да допринесу својим дипломатским напорима снижавању тензија, Лалић каже да би то, евентуално, могле да учине Русија и можда Европа, док су УН немоћне.
„Једино би можда Русија и Путин могли да утичу, јер и они имају интересе у том делу света. Као што се десило у случају Сирије, када се Русија умешала у тај конфликт и помогла чак и Америкацима да се извуку из те ситуације и да се колико-толико реши проблем у Сирији“, сматра он.
„Ситуација је, међутим, у Ирану знатно компликованија“, упозорава Лалић и скреће пажњу на то да УН немају готово никакав утицај:
„Показало се у последњим годинама, па и деценијама, да велике силе не држе до Уједињених нација, нарочито Американци. Они терају по свом, имају своје циљеве и Уједињене нације не могу практично ништа да ураде, осим да изгласају неку резолуцију који нико не поштује“.
Са друге стране, Лалић је уверен да ће Европа сигурно покушати да утиче на Трампа да се нађе неко мирно решење и излаз из те ситуације.
„И то је некаква нада“, каже он.
Трамп тера по свом
Лалић подсећа да је Европа била за то да се води дијалог о нуклеарном споразуму са Ираном, који су Американци напустили.
„Међутим, Трамп тера по своме, већ је познат као председник који не држи много до туђег мишљења, али мислим да реалност може и њега да опомене, јер велики је залог у који је Трамп ушао на Блиском истоку — за саму Америку. Окренуће против себе много земље света, тамошњу јавност, ући ће у велике проблеме, и он сам ће ући у проблеме у реизборној години“, закључује саговорник Спутњика.
