Поглавар српске Цркве поручио је и да посленике, ма колико они били заслужни, треба подсећати да се ништа не чини без слоге и јединства са свима осталима; ништа на силу, да се, како каже, не би цепала Христова нерукотворена риза, односно, да се не би скрнавио у нама лик Богомладенца Христа.
„Свуда, дакле, да важи правило лечења себе и других на благ, истинит и светоотачки начин“, истакао је патријарх.
„Не смемо“, указао је, „заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију), према којој треба да се опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу — неодвојивим од нашег народног бића“.
„Јер управо су о томе својом крвљу сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова. Данас на Божић најсвечаније поменимо косовске, јасеновачке, градинске и мученике са свих осталих стратишта. Ми им се за помоћ молимо, да и сами лично исповедимо своју црквену православну веру у Богомладенца Христа, до самога краја, не бојећи се да о њима сведочимо пред свима“, поручио је патријарх у Посланици објављеној на сајту Српске православне цркве.
Као једно од најболнијих питања од свих, он је споменуо чедоморство, али и спремност, како каже, устројитеља новога света да нам из наших руку истргну наш освештани живот у сваком погледу, па и у погледу самих полова и хришћанскога брака, и да нас уведу тамо камо људска мисао и реч, дело и људска нога досад нису крочили.
„Зато је веома важно како ћемо ми живети и целокупно наше потомство и на чему ће оно градити дом свога свеукупног хришћанског постојања“, јер, истакао је патријарх, сва наша дела ће на крају бити испитана „огњем благодати Божје“.
Честитајући Божић и данас многострадалном српском народу у отаџбини и расејању, он је поручио и да је главно бринути о томе како ћемо живети, да бисмо и све наше свете претке ми имали на својој страни на „Христовом праведном Суду“.
„Ако сав свет лежи у злу страсти и грехова, а стварно лежи, онда ниједан човек да не узима учешћа у њему, то јест у делима таме“, навео је патријарх и указао да смо слободни онолико колико смо слободни од греха и тек као такви слободни смо, каже, за Богоопштење.
Истакао је и да је наша света дужност да носимо крст историјских догађаја и искушења у свим помесним црквама као заједничким, али и да је света дужност и обавеза свих помесних православних цркава да једна другу поштују и уважавају.
