Она је објаснила да ће резолуција имати сличне карактеристике као оне које је на разматрање у Сенат унео демократски сенатор Тим Кејн, који је предложио да се Трампу законски забрани да води војне операције против Ирана без одобрења Конгреса.
О резолуцији ће се гласати ове недеље, и њоме ће се наложити престанак војних дејстава у року од 30 дана, уколико не буду уследиле даље одлуке Конгреса.
The United States just spent Two Trillion Dollars on Military Equipment. We are the biggest and by far the BEST in the World! If Iran attacks an American Base, or any American, we will be sending some of that brand new beautiful equipment their way...and without hesitation!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) 05. јануар 2020.
У саопштењу се додаје да је „провокациони и неодговарајући ваздушни напад на Сулејманија угрозио америчке трупе, дипломате и друге, ризикујући да изазове озбиљну ескалацију тензија са Ираном“.
И светска заједница позвала је Сједињене Америчке Државе и Иран на уздржаност, а исто упозорење стигло је од немачке канцеларка Ангеле Меркел, француског председника Емануела Макрона.
Трамп и даље може да зарати са Ираном
Спољнополитички коментатор Милан Мишић и добар познавалац америчке политике сматра да чин убиства команданта елитне јединице иранске војске специјалних снага „Кудс“ генерала Касема Сулејманија од стране Америке, Иран с разлогом доживљава као објаву рата. Како додаје, и амерички аналитичари ово сматрају најризичнијим војним потезом Америке од инвазије на Ирак 2003. године. Стога и не чуди што је врховни вођа Ирана најавио освету. Како ће се осветити, када и где — то не можемо знати.
„Одговор на питање да ли Трамп може да се оглуши о упозорење савезника и Конгреса јесте — може. Председник има велика овлашћења у спољној политици, може да започне оружани сукоб, па да онда тражи сагласност Конгреса, а то може да се изведе и без њега, као што се то већ и дешавало“, објашњава Мишић.
Према његовом виђењу, чини се да је ово један од већ виђених импровизаторских потеза спољне политике Америке, што ће рећи да ово што се десило није добро промишљено, и да се не види какви су стратешки добици од ескалације сукоба на релацији Америка—Иран. Једино што би Трампа могло да заустави у корацима када је о овоме реч јесте то што је изборна година, па би због тога могао да се суздржи од додатних компликација.
Самоодбрана
„Ако и започне прави рат са Ираном, он ће то учинити бомбардовањем и ракетама са даљине, као што смо већ видели. Али то би било контрапродуктивно, јер Трамп не би могао да одговори на кључно питање којим он оправдава чин убиства иранског заповедника, а то је: Да ли су Американци после тога без безбеднији? Одговор је да нису, и да Американци практично постају иранске мете где год да су“, уверен је Мишић.
Историчар Саша Адамовић каже да је власт у Ирану добила ветар у леђа тиме што је кривица сваљена на Трампа.
„Председник Трамп, по свему судећи, не жели даљу ескалацију. Сам је реко да не жели промену режима у Ирану, и без обзира што је он био тај који се повукао из нуклеарног споразума и санкцијама довео Иран у тешку позицију, он је са друге стране све време Ирану нудио нове преговоре. Иран, осокољен подршком у међународној заједници, није хтео да пристане. Чак и сама идеја демократа да изгласају резолуцију којом би Трампу везали руке у односима са Ираном призива неку врсту ескалације сукоба. Јер претпостављају да би улазак Трампа у отворени сукоб са Ираном њему нанео велику штету“, сигуран је Адамовић.
Америчка јавност је уједињена у ставу да је генерал Сулејмани био опасан непријатељ, али је подељена у вези са тим да ли је напад дроном у којем је он убијен представљао „мудру политику“. Трампова администрација и њене присталице тврде да је САД убиством иранског генерала деловала „проактивно“ и „у самоодбрани“, јер је Сулејмани, планирао напад на Америку и америчке поседе. Он је „таргетиран“ како би се осујетили такви планови и будући напади на интересе САД.
These Media Posts will serve as notification to the United States Congress that should Iran strike any U.S. person or target, the United States will quickly & fully strike back, & perhaps in a disproportionate manner. Such legal notice is not required, but is given nevertheless!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) 05. јануар 2020.
С друге стране, будући да Трамп није претходно упознао Конгрес нити амерички народ са било каквим обавештајним подацима који би подупрли наведене тврдње, многи критичари Трампове администрације сумњају да је акција послужила да се скрене пажња са предстојећег саслушања у вези са његовим опозивом.
Погибија Сулејманија
Kомандант елитне јединице иранске војске специјалних снага „Кудс“, генерал Касем Сулејмани, у ноћи 3. јануара, када су Сједињене Америчке Државе извеле војну операцију у близини Међународног аеродрома у Багдаду, свет је подигао на ноге. Због убиства Сулејманија, врховни вођа Ирана Али Хамнеј обећао је да ће се осветити Сједињеним Америчким Државама, а амерички председник Доналд Трамп је као одговор врховном иранском вођи поручио да ће нанети „брз и снажан удар“ на 52 циља у Ирану ако Американци буду нападнути.
