Преговори о формирању Регионалног свеобухватног економског партнерства (РЦЕП), који су трајали од 2013. године, резултирали су договором на самиту 15 земаља Далеког истока. Остало је још отворено питање учешћа Индије, а ако им се прикључи и она, биће то највећа слободна трговинска зона на свету.
Највећа зона слободне трговине на азијском тлу
РЦЕП укључује свих 10 земаља Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН) и пет његових главних трговинских партнера: Кину, Јапан, Аустралију, Нови Зеланд и Јужну Кореју. Тих 15 земаља је на самиту АСЕАН-а на Тајланду у новембру прошле године потписало усаглашени текст споразума.
Премијер Русије Дмитриј Медведев је још током самита на Тајланду веома позитивним оценио интеграционе процесе који се одвијају у Азији и изразио спремност да се Евроазијска унија што је могуће више повеже са њима.
Потписивање споразума је, несумњиво, био један од мотива да Представнички дом америчког Конгреса при крају децембра, после годину дана одлагања, изгласа трговински споразум између САД, Мексика и Канаде, тренутно најјачи на свету. Остаје да га током 2020. усвоји и Сенат.
Идеја о формирању РЦЕП-а потекла је 2012. године са самита АСЕАН-а и његових партнера са идејом да олакшају међусобну трговину постепеним укидањем тарифа, што би појефтинило робу и учинило је доступном у том региону. За оне који су били само извозници изван тог блока, предвиђени су подстицаји како би градили своје ланце снабдевања у земљама чланицама РЦЕП-а.
„Више од трећине укупног глобалног друштвеног производа, четвртина светске трговине и близу 50 одсто укупног светског становништва припада тој будућој зони слободне трговине. Наравно, опет то варира у смислу да ли ће Индија ту бити или не. И јапански и индонежански званичници су веома заинтересовани да посредују у том настојању и приволе Индију да приступи овом споразуму“, каже одличан познавалац прилика на Далеком истоку, спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.
Аргументима убедити и Индију
Он објашњава да Индија страхује да би њена привреда била веома угрожена уколико би била отворена, пре свега за јефтину индустријску робу из Кине и млечне и пољопривредне производе из Аустралије и са Новог Зеланда. Влада индијског премијера Нарендре Модија сматра да би је то ослабило на унутарполитичком плану јер , како објашњава саговорник Спутњика, произвођачи челика, произвођачи млека, а Индија је највећи произвођач млека на свету, јесу изборна база Модијеве партије.
„Међутим, водећи индијски економисти сматрају да није далековида одлука владе да себе искључе из тако значајног споразума који ће омогућити огромну размену. Рачуна се да ће приход становништва због смањених царина, због већег протока робе, бити око 260 милијарди долара у корист потрошача и да Индија не би требало себе да искључи са тог тржишта“, каже Коркоделовић.
За сада је став Индије да не приступа споразуму, али су за њу остала отворена врата до новембра идуће године, када ће у Вијетнаму на самиту бити потписан споразум.
Очекује се да премијер Јапана Шинзо Абе утиче на Њу Делхи да приступи споразуму и за то је, како каже саговорник Спутњика, веома заинтересован и из економских, али и из геостратешких и геоекономских разлога. Индија би, како то виде у Токију, била својеврсна противтежа огромном присуству и утицају који ће Кина несумњиво имати.
Коркоделовић сматра да ће много тога зависити од става Индије, јер ако она дефинитивно затвори врата, питање је како ће на то реаговати Јапан, Аустралија и Нови Зеланд, са којима је Индија све ближа, јер у питању није само економија, него и геополитика.
Како је Трамп помогао одлуци о формирању РЦЕП-а
И руководилац Центра за изучавање Вијетнама и АСЕАН-а у Москви Владимир Мазирин указује на те моменте, јер треба помирити чињеницу да је половина од земаља РЦЕП-а оријентисана на САД, при чему ће лидерска позиција у том новом партнерству, несумњиво, припасти Кини.
Међутим, времена су се променила, поготово откако је амерички председник Доналд Трамп кренуо са протекционистичким мерама, све уз слоган — Америка на првом месту.
Тако у извештају Аустралијског националног универзитета подсећају да је Трaмп, чим је ступио на дужност, извукао своју земљу из Транспацифичког трговачког споразума, да би потом трговинским ратом између САД и Кине нанео штету многим азијским извозницима смањењем потражње за њиховом робом и успоравањем раста.
Управо је то, после тешких дугогодишњих преговора о РЦЕП-у, допринело оцени да што пре треба закључити споразум о његовом формирању, а некима је и олакшало избор.
Азији је потребно да се одупре протекционизму кад су Сједињене Државе већ изабрале тај пут, оценили су професори са Аустралијског националног универзитета.
Коркоделовић нема дилему да ће Азија убудуће диктирати темпо глобалног привредног развоја, нити како ће изгледати нова фаза глобализације.
„Рачуна се да ће регион Азије, а великим делом ће то у ствари бити земље које су учесници у овом споразуму, до 2040. чинити више од половине глобалног укупног друштвеног производа и око 40 одсто глобалне потрошње. Највећи број анализа указује на то да се глобални токови економије све више окрећу према Азији и према земљама које чине тај споразум. Привредни раст у том региону све је стабилнији, све одрживији, а земље се међу собом све више повезују, формирајући један глобални ланац производње и снабдевања који је доминантан у свету“, истиче саговорник Спутњика.
