Регион Персијског залива традиционално има велики значај за Вашингтон због свог стратешког положаја и огромних енергетских резерви, као и утицаја заливских држава на Блиски исток и међународне односе уопште.
У региону постоје два главна антагониста: Саудијска Арабија и Иран чији су односи прилично заоштрени. Поред тога, услед урушавања безбедносне архитектуре која је изграђена у региону после 2003. до 2004. након америчке инвазије на Ирак, Ирак је престао да буде регионална сила и претворио се у зону сталних оружаних сукоба и извор безбедносних ризика.
Мале шансе за прихватање предлога за безбедност
Због тога експерти сматрају да би стварање таквог система безбедности, какав предлаже руска дипломатија и председник Путин, било од великог значаја, јер одређене снаге и САД не би могле да користе конфликте за постизање својих циљева, а такође, тиме би се спречили могући сукоби у том безбедносно крхком региону. То би, како објашњавају, била безбедносна организација заливског региона, нешто налик Организацији за европску безбедност и сарадњу.
Међутим, руски експерт Олег Глазунов сматра да ова иницијатива Русије неће бити прихваћена.
„У протеклих 50 година било је много иницијатива да се створи ’нешто‘ заједничко за борбу против тероризма, и под окриљем Уједињених нација и без окриља Уједињених нација, али ништа од тога се није остварило, јер пре свега то не одговара САД, с обзиром да би тако изгубиле могућност да за своје интересе користе одређене терористичке организације. Зато не мислим ни да ће ова актуелна иницијатива водити ка успеху“, каже Глазунов.
Он истиче да је антитерористичка коалиција — утопија.
„Чињеница је да нећу открити велику тајну ако кажем да већина држава које су кључни играчи, имају терористичке организације које су им лојалне. У Ирану је то Хезболах, а САД такође активно сарађују са неким радикалним исламским организацијама, користећи их у своје сврхе за обављање прљавих спољнополитичких операција, у којима сама држава не може бити изложена“, објашњава Глазунов.
Путинов предлог за безбедност у Персијском заливу
Руски председник Владимир Путин недавно је прецизирао да би се, поред држава региона, међународној организацији за решавање проблема у Персијском заливу као посматрачи могле придружити и Русија, САД, ЕУ, Кина и друге земље. Он је позвао да се одбаце нагомилане предрасуде и међусобне претензије и да се „од нуле“ створи организација за безбедност и сарадњу у овом региону.
Многи експерти кажу да се нагомилани проблеми не могу решити брзо, јер се у односима између земаља у региону акумулирао огроман конфликтни потенцијал, али да је потребно ово питање решавати и да би Русија овде могла да одигра велику улогу.
Истовремено, очекује се да ће Москва, Техеран и Пекинг наставити да продубљују сарадњу на пољу успостављања система безбедности у Персијском заливу.
Већина аналитичара је сагласна да три државе треба посматрати као важне партнере у светској безбедности. Русија и Иран су дефакто савезници у борби против терористичке претње. Кина се такође директно суочила са овим проблемом. Поред тога, све три државе се у свету не слажу са америчком хегемонијом и залажу се за полицентрични свет, а то је врло важан фактор у приближавању три земље.
Руски концепт колективне безбедности
Још у јулу је руско Министарство спољних послова представило концепт колективне безбедности у региону, у оквиру којег је предложено стварање заједничке антитерористичке коалиције под окриљем УН, као и организације за безбедност и сарадњу у зони Персијског залива. У документу је такође наглашено да тензије у региону „не опадају“ последњих деценија.
Према наводима Москве, формирање система безбедности требало би да се одвија у фазама, „почевши од решавања најоштријих и најактуелнијих проблема“, укључујући и решавање кризе у Јемену, Сирији и Ираку и испуњавање услова „нуклеарног споразума“ из којег су САД већ иступиле.
Иран је поздравио предлог Русије, истичући да су ставови Техерана и Москве о безбедности у Персијском заливу „веома блиски“.
