Извор из турске војне индустрије је рекао да уговор подразумева заједничку производњу и предају технологија и подсетио је да је први дивизион већ испоручен Турској. У току је обука турске војске, а у априлу ове године системи ће бити стављени на борбено дежурство. Ти испоручени системи су у потпуности произведени у Русији.
Са производњом С-400 Турска добија и нове технологије
Сада се воде преговори у вези са заједничком производњом друге дивизије С-400 и предајом технологија. Турски извор наводи да тачан датум потписивања уговора о заједничкој производњи нико не може да прецизира, али да би то требало да се догоди до априла 2020. године. Према његовим речима, нема никакве сумње да ће договор бити постигнут.
Руски експерти објашњавају да предаја технологија за производњу противавионских пројектила Турској није критична, тим пре што, највероватније, неће бити предати кључни елементи, као што су главе за самонавођење или системи за управљање ракетама.
„Русија у својим војно-техничким односима са другим државама ’у пакету‘ нуди не само готов производ, већ и могућност његове производње на територији купца. Пример за то је Индија, која производи тенкове Т-90С, као и суперсоничне крстареће ракете ’Брамос‘ и ловце Су-30МКИ. Када се воде разговори са неком државом о куповини високотехнолошких производа од нас, уколико та земља изрази жељу да производи неке делове, Русија је увек спремна да изађе у сусрет. У Турској може да буде створено заједничко предузеће које ће промовисати елементе конструкције С-400 на иностраном тржишту“, сматра руски војни експерт Дмитриј Литовкин.
Продаја С-400 могућа и Американцима
Већ дуже време се прича о заједничкој производњи и предаји технологија, а летос је и Кремљ потврдио да уговор о испоруци ракетних система С-400 Турској укључује, како је наглашено, „делимичну“ предају технологија турској страни.
Руски експерти истичу да због тога „нема разлога за бригу“, тим пре што Русија спрема напреднији противавионски систем С-500 „Прометеј“, који ће у будућности постати основа противваздушне и ракетне одбране земље, јер ће моћи да погоди све ваздушне циљеве, укључујући и балистичке ракете и војне сателите.
Испорука најновијих руских ПВО система С-400, која је изазвала озбиљну кризу у односима Турске и САД, почела је средином јула. Москва и Анкара су још 2017. године закључиле купопродајни уговор о четири дивизиона С-400, вредан 2,5 милијарди долара. Део ће Турска платити самостално, а део помоћу кредита који ће добити од Русије.
Због набавке руског ракетног система, за који Вашингтон тврди да није компатибилан са НАТО стандардима и да би могао да угрози тајне америчког авиона Ф-35, САД су запретиле да ће искључити Турску из програма тих борбених авиона и да ће увести санкције Анкари.
Вашингтон је тражио од Анкаре и да одустане од уговора и да у замену за С-400 набави америчке системе „Патриот“, које је заправо Турска дуго желела да купи, али Американци нису хтели да јој продају.
Анкара је одбила да прави уступке Вашингтону, уз најаву да би Турска могла да затвори ваздухопловну базу „Инџирлик“ за Америку, уколико јој САД уведу санкције.
Руски званичници не виде проблем око испоруке система С-400 једној НАТО земљи. Шеф „Ростеха“ Сергеј Чемезов раније је рекао да би Русија могла да испоручи С-400 и Американцима ако изразе жељу, јер „С-400 није офанзивни систем, већ оружје одбране“.
После руског С-400 на реду је и набавка ловаца Су-35
Руски званичници су потврдили и да би Москва и Анкара ове године могле да потпишу уговор о испоруци додатне партије руских система противваздушне одбране С-400 „Тријумф“.
Реч је о системима дугог и средњег домета, који се серијски производе од 2007. године, а који данас чине основу система ПВО Русије.
Директор руске Федералне службе за војно-техничку сарадњу Дмитриј Шугајев рекао је да ће уговор о испоруци додатне партије система С-400 Турској, вероватно, бити потписан 2020. године.
Војни стручњаци оцењују да планови за потписивање новог споразума указују на то да стране настављају да демонстрирају свету „своју спремност да формирају заједничко гледиште“ о бројним питањима, укључујући и сарадњу у војно-техничкој сфери и сигурни су да се Турска неће зауставити само на одлуци о куповини С-400.
Очекује се да ће Вашингтон наставити да врши притисак на турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана због набавке С-400, али да та тема неће бити тако снажна, с обзиром да Америци предстоје председнички избори.
Са друге стране, Турска се не плаши „последица“ којима им прети Америка, поготово оних који се тичу искључења из програма Ф-35, најскупљег војног програма у историји, који многи називају „промашајем века“, јер Анкара, у случају да је САД искључе из међународног програма Ф-35, неће остати без алтернативе, с обзиром на то да рачуна на куповину руских ловаца Су-35.
Руски експерти су уверени да је Вашингтон већ „исцрпео све могућности притиска“ на Анкару због набавке руских С-400 и да је то максимум који Вашингтон може да пружи у односу на Турску. Ниједна досадашња метода није успела, и у том контексту експерти закључују да САД немају способност „обуздавања“ државе која има довољно ауторитета, ресурса и политичке воље, а Турска је у потпуности показала да је у стању да се ефикасно носи са свим овим изазовима.
Због свега наведеног, стручњаци истичу да ширење војно-техничке сарадње Москве и Анкаре неће бити ограничено на уговор о додатним набавкама С-400 и да је сасвим реално очекивати да Анкара у будућности купи руске ловце у замену за Ф-35.
Такав сценарио је врло могућ, ако се има у виду да Русија има прилично озбиљне могућности за извоз наоружања, а да је Турска, као земља која се налази у тешкој геополитичкој ситуацији, озбиљно заинтересована за јачање својих оружаних снага.
