На челу колоне која је кренула од Дома културе окупљени су носили велики транспарент на коме пише — „Космет против аветиње, браћо бранимо светиње“. Они су се одатле упутили ка манастиру Грачаница, где је Епископ рашко-призренски служио молебан за светиње у Црној Гори.
Након одслуженог молебана, Владика Теодосије је рекао да „светиње које су нам оставили наши свети преци посебно значе у овим годинама невоља и искушења, како би очували наше народно јединство и нашу решеност да останемо своји на своме, да не изгубимо своје име, своју част и своје достојанство“.
Владика је нагласио да смо, обнављајући наше порушене светиње на Косову и Метохији, показали јасно да се никада не смемо одрећи онога што нас је вековима повезивало и спајало.
„Чувајући наше светиње међу којима посебно сија ова прелепа Задужбина Светога Краља Милутина, ми чувамо себе као народ Божији, као децу Светога Саве. Дубоко греше они који мирне молитвене скупове у Црној Гори и другде покушавају да виде као политичке или као националистичке. Ми се овде нисмо сакупили ни на политичкој, ни на страначкој основи. Сакупили смо се као браћа и сестре који се иначе сабирамо на нашим светим Литургијама, као православни хришћани који славе своје крсне славе и чувају своју веру и духовно наслеђе као највеће благо које нам је од Бога дато“, поручио је Теодосије, а пренео је портал „Саборник“.
Владика је нагласио да Епархија рашко-призренска улаже напоре да мирним путем у сарадњи са свим људима добре воље обезбеди заштиту и нашим светињама на овом простору, како би биле не само на понос и учвршћивање јединства нашег народа, већ и места која нас повезују са свима онима које овде са нама живе.
„Зато данас и са овог места апелујемо на власти у Црној Гори да ослушну глас већине свога народа и своје Цркве, која је кроз велике светитеље као што су Свети Петар Цетињски и Василије Острошки крепила народ у најтежим искушењима, и да повуку спорни закон и испоштују права и слободе наше Цркве у Црној Гори“, рекао је Владика, који је истовремено упутио апел свим локалним и међународним представницима у региону „да се правда може градити само у међусобном поштовању, а нипошто у негирању онога што припада другима, и да су људска и верска права најважнији темељ сваког цивилизованог друштва“.
