Министар просвете Младен Шарчевић најавио је укидање забране запошљавања у просвети, да ће се кандидати бирати на конкурсима, али да ће запошљавање ипак остати под контролом. Послу могу да се надају они који су већ запослени на одређено време, а 90 одсто њих чине жене.
Тим поводом министар просвете је разговарао и са представницима репрезентативних синдиката у просвети, јер ће синдикалне организације имати значајну улогу у даљем поступку запошљавања.
Председник Градског синдиката просветних радника Србије „Независност“ Томислав Живановић, који је био на том састанку, каже за Спутњик да нико не зна тачан број оних који у просвети раде на одређено и да је по процени синдиката њих више од 30.000.
„Министарство, пак, барата цифром већом од 20.000, рачунајући само оне који имају 100 одсто испуњену норму“, објашњава Живановић.
Биће примљено око седам хиљада наставника који већ раде на одређено
Орјентационо, сваке године између 2.500 и 3.000 запослених у просвети оде у пензију. То би требало помножити са седам година од када је уведена забрана запошљавања, јер су од тада сви који раде дошли на одређено време.
„Плус, ту су они за које не можете да нађете кадрове за средње стручне школе, па се ангажују и лекари из болнице и слично. Кад се све то узме у обзир, то је више од 30.000 оних који раде на одређено“, изводи рачуницу Живановић.
На питање колико би њих могло ове године да добије стални посао, саговорник Спутњика каже да би, по грубој процени, то могло да буде око шест, седам хиљада људи. Реч је о онима који већ раде и имају пуну норму.
„Требало би да буду расписани конкурси само за оне који су запослени на одређено време до 31. децембра 2015. године, а имају 100 одсто норму. Они већ раде, нема никаквих нових запошљавања, већ је то само попуна и запошљавају се на неодређено време они који су због забране запошљавања радили на одређено“, био је прецизан председник синдиката просветних радника „Независност“.
Он напомиње да ће за њихово запошљавање за стално ипак морати да буде испоштована пуна законска процедура, без икаквог скраћивања.
Када ће бити примљени, зависиће од брзине којом школе шаљу информације. То се, како објашњава, онда централизује на нивоу Министарства и прослеђује Комисији Владе Србије, која запошљавања треба да одобри и тек онда се иде на расписивање конкурса.
Процедура најмање три месеца
„Очекујем да би, орјентационо, у наредна два месеца све то могло да буде одобрено, а онда иду конкурси, што би трајало још једно месец дана. Практично, за мање од три месеца тешко да све то може да буде завршено“, каже Живановић.
Он сматра да је ово охрабрујућ корак, поготово што су оштећене све колегинице и колеге које у школама сада раде на одређено време. Због таквог статуса не могу да дигну кредит, не могу да се одлуче да заснивају породицу, нити да планирају живот, јер им ништа није сигурно.
„У следећем колективном уговору ћемо вероватно морати да предвидимо такав систем, да видимо како ће да се бодују и уважавају они који су већ запослени. Дакле, да се омогући онима који су у систему и имају резултате и искуство, а раде на одређено време, да имају предност у односу на оне који су тек почели“, истиче саговорник Спутњика.
По његовом мишљењу, треба очекивати и разговоре о судбини оних који су запослени на одређено после 2015. године, али и напомиње да ће актуелно укидање забране запошљавања у суштини донети контролисано запошљавање како би систем био заштићен од прекобројности.
На питање колике су уопште потребе за кадром у просвети и колико недостаје наставника и професора, он указује на то да кадрова нема довољно, поготово када је реч о математичарима, физичарима и информатичарима.
„Нико или скоро нико више не уписује на тим факултетима педагошке смерове. Плашим се да ћемо, буде ли овакво стање у образовању и ниске плате, остати практично без појединих кадрова, а без неких већ јесмо“, упозорио је председник синдиката просветних радника „Независност“.
