Зоран Пашалић у саопштењу подсећа да је још у 2018. години у Републици Србији квалитет ваздуха званично био сврстан у трећу категорију (прекомерно загађен ваздух), и то у Београду, Краљеву, Ваљеву, Крагујевцу, Суботици, Сремској Митровици, Панчеву, Ужицу, Смедереву и Косјерићу.
„У свим тим местима узрок прекомерног загађења биле су суспендоване честице ПМ-10 и/или ПМ-2,5. Према доступним подацима допринос друмског саобраћаја је био по шест одсто за обе наведене загађујуће материје, док је већина емисија долазила из топлана снаге мање од 50 мегавата и индивидуалних ложишта“, наведено је саопштењу.
Наводи се и да је тренд из 2018. године настављен и у 2019. години.
„Наиме, прекомерна загађеност ваздуха у Београду, као и у другим градовима у Србији у којима су последњих месеци такође забележене високе концентрације поменутих честица, оправдано је узнемирила јавност и грађане и недвосмислено указала на неопходност предузимања хитних мера у циљу успостављања препоручених безбедносних граница за квалитета ваздуха“, поручио је заштитник грађана.
С обзиром на то да до грађана долазе различите информације о вредновању добијених резултата загађења, узроцима загађења и мерама које Министарство животне средине предузима или разматра да предузме, Пашалић тражи да се достави обавештење о одређеним чињеницама и околностима.
Прво — из којих разлога, упркос негативним оценама квалитета ваздуха у 2018. години, Министарство животне средине није благовремено предузело или предложило конкретне мере за смањење загађења ваздуха и унапређење енергетске ефикасности.
Друго — с обзиром на то да стручна јавност указује на више различитих узрочника загађења ваздуха — сагоревање угља лошег квалитета у термоелектранама, интензивнији саобраћај, индивидуална ложишта и тренутне временске услове, да ли је Министарство животне средине извршило анализу основних и доминантних узрочника високог степена загађења појединачно по градовима и јединицама локалне самоуправе.
Треће — да ли је у односу на утврђене најзначајније узрочнике загађења ваздуха Министарство животне средине предвидело и предложило предузимање хитних краткорочних, али и дугорочних мера ради њиховог сузбијања и које су то мере, и уколико није — из којих разлога то није учињено.
Четврто — да ли се јавност редовно и потпуно информише о тренутном стању, односно да ли се грађанима пружа довољно података о врсти и обиму информација о измереним вредностима, њиховом значају и утицају које измерене вредности загађујућих материја могу имати на њихово здравље.
Рок за одговор Министарства животне средине је 15 дана. Након сагледавања одговора органа и процене, заштитник грађана ће обавестити јавност о даљим корацима, закључује се у саопштењу.