Званичници САД и Кине ће сутра у Вашингтону потписати први део трговинског споразума између две земље, чиме би требало да буде зауздан трговински рат који је августа 2018. године Пекингу објавио амерички председник Доналд Трамп, у намери да смањи огроман трговински дефицит који САД имају са другом светском привредом.
Према договореном, Кина би у наредне две године требала да купи америчке производе из четири различите индустријске области у вредности од 200 милијарди долара. Реч је о америчким индустријским производима, енергентима, пољопривредним производима и услугама.
Трамп добио прву битку у трговинском рату
Спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић, одличан познавалац кинеско-америчких односа, за Спутњик објашњава да је после 18 месеци преговарања завршена прва, лакша фаза споразума, у којој су Кинези на неки начин прихватили оно што су Американци тражили, како би кинески суфицит био значајно смањен. У тој првој фази две стране су се бавиле питањима која је, подсећа он, Кина и раније била спремна да решава, свесна да није увек здраво имати тако велики суфицит у трговини са поједином земљом.
На питање колико су са ових 200 милијарди долара Американци смањили свој дефицит, Коркоделовић подсећа да две највеће привреде света размене годишње робу вредну око 550 милијарди долара, при чему је кинески суфицит у 2018. години био већи од 320 милијарди долара. Прошле године је он пао на 265 милијарди долара.
„Вероватно ће тај тренд са овим бити настављен, међутим, велики проблем америчке привреде је што њена индустрија замире, јер је пре свега базирана на финансијским услугама. Ти структурни проблеми који постоје у америчкој привреди отежавају јој да изравна трговину са Кином“, објашњава саговорник Спутњика.
Гађао кинеску, а погодио америчку привреду
Он напомиње да је трговинским ратом који је Трамп наметнуо подизањем царина на кинеске производе у значајној мери погођена америчка индустрија, чији су производи морали да поскупе, јер умногоме зависи од делова које увози из Кине.
„Има процена да је америчка индустрија сада у рецесији и да је значајан број радних места изгубљен, а велики губитници су били пољопривредни произвођачи. Поједини амерички економисти кажу да је питање да ли ће ових 40 милијарди долара, који се односе на пољопривредне производе на чији су се увоз Кинези сада обавезали споразумом са Американцима, надокнадити губитке које су, рецимо, имали произвођачи соје у протеклих 18 месеци“, каже Коркоделовић.
А трговински рат није оставио последице само по америчку привреду. Он подсећа на процене Уједињених нација, ММФ-а и Светске банке да ће ова деценија увелико због тровинског рата бити деценија са стопом најнижег глобалног привредног раста од 2008. године и светске економске кризе, и да светској привреди због сукобљавања двеју највећих економских сила у 2020. години можда прети и рецесија.
На каквом је губитку Кина
На питање колико је ово попуштање Кине вредно 200 милијарди долара ствар њене економске изнудице, а колико политичке добре воље да се тај трговински рат сведе на неке прихватљиве оквире, он каже да увек у таквим потезима има и једног и другог.
„Кина јесте осетила повећање царина, прошле године кинески привредни раст је био 6,2 одсто, што је једна од најнижих стопа раста у протеклих деценија. Такође су због Трампових потеза опали и кинески извоз, али у већој мери и кинески увоз, па је руководство морало да има у виду и стање кинеске привреде“, напомиње саговорник Спутњика.
Он, међутим, указује на то да је Кина за ових годину и по дана дана успела у значајној мери да нађе нова тржишта. Једно такво велико и обећавајуће је Руска Федерација, и управо је објављено да је у 2019. години вредност робне размене повећан више од три одсто и достигао је 110 милијарди долара. Како додаје — две стране планирају да у наредних три до пет година остваре трговинску размену вредну око 200 милијарди долара, и то сигурно није плафон. Слично је у сарадњи са земљама АСЕАН-а, а то је тржиште од 650 милиона пре свега младог становништва са све бројнијом средњом класом.
Ништа од Трамповог сликања са Сијем
На питање шта о постигнутом споразуму говори симболика да га сутра у Вашингтону ипак неће потписати Трамп и кинески председник Си Ђинпинг, како је то најављивано крајем прошле године, он подсећа да је Трамп то желео.
„Он је на неки начин желео сусрет са Сијем, потписивање са Сијем и да читаву прву фазу представи као победничку за САД и за његову предизборну кампању“, каже Коркоделовић.
Индустријска производња, енергетика, а посебно пољопривреда, сектори на које се односи овај споразум вредан 200 милијарди долара извоза у Кину, управо су, како напомиње, они из којих долази значајна гласачка подршка Трампу.
Добар познавалац кинеско-америчких односа, међутим, напомиње да тек предстоји друга, тежа фаза споразума, која ће третирати много озбиљнија питања која подразумевају даљу заштиту интелектуалне својине која улази у Кину, али да ће тежиште, како се претпоставља, бити на унутрашњим економским и социјалним реформама у Кини.
Јасно је да ће то бити тешка прича, пошто је Кина већ најавила да у том погледу има црвене линије преко којих се не иде.
„Зашто би она реформисала свој привредни систем, који јој је омогућио да за 40 година достигне ниво друге привредне силе света“, више закључује, него што се пита Коркоделовић, и указује на то да у Кини постоје значајни отпори евентуалним променама на локалном нивоу. За локал је, како каже, било веома корисно то што је тржиште комбиновано са веома софистицираним државним планирањем.
Коркоделовић, међутим, указује на још једну историјску законитост.
„Када једнога дана буде завршена друга фаза, која би требала да на дуготрајније и солидније основе постави укупне трговинске односе САД и Кине, у деценијама које предстоје — ти односи неће бити лаки. То се види и на случају кинеске компаније ’Хуавеј‘ и на америчком односу према 5Г технологији, чији је предводник Кина. Једноставно, то је проблем који је кроз историју цивилизације постојао између силе која је у великом успону, пред којом стоји будућност, и друге владајуће суперсиле која је уплашена да губи ту лидерску позицију у свету“, закључио је саговорник Спутњика.
