Према подацима апликације за мерење квалитета ваздуха „Ервижуал“ — Београд данас заузима шеснаесто место у свету према степену загађености ваздуха. Ситуација је данима таква да се на дневном нивоу та позиција мења тек за неколико места горе-доле.
Андреј Шоштарић, доктор хемијских наука запослен при Градском заводу за јавно здравље, објашњавајући за Спутњик разлике у информацијама о нивоу загађења ваздуха у Београду, каже да на порталу „Беоеко“ постоје критеријуми који се користе у оцени загађености ваздуха, те да је циљ да се грађани на сатном нивоу информишу о степену загађености.
„Када су одређени параметри, пре свега суспендоване честице ПМ 10 и азот диоксид, повећаних концентрација, ми на основу тога вршимо оцену кроз индекс квалитета ваздуха и користимо сатне резултате“, објаснио је Шоштарић.
Оцена загађености ваздуха на сатном нивоу
Према његовим речима — критеријуми за оцену квалитета ваздуха на сатном и дневном нивоу значајно се разликују.
„Уколико неко други користи критеријуме који су за дневни ниво, тада може доћи до размимоилажења, али су подаци отприлике сродни. Уколико су суспендоване честице од 0 до 25 микрограма, ваздух је оцењен као одличног квалитета, уколико су од 5 до 50 — ваздух је добар, од 50 до 100 — ваздух је прихватљив, од 100 до 180 је загађен, а преко 180 је јако загађен. Када пратимо тај индекс на дневном нивоу, видећете да су те категорије значајно различите и да већ када пређе 100 микрограма — ваздух је јако загађен“, напоменуо је наш саговорник.
На питање који се од параметара користе у тој упоредној анализи степена загађености ваздуха, Шоштарић је рекао да се користе они који су наведени у самим критеријумима, а као обавезујући користе се ПМ10 и азот диоксид.
ПМ 2,5 се не користи
„ПМ 2,5 не користимо, јер је мрежа тако конципирана да на свим мерним местима немамо ПМ 2,5, али то не зависи од нас, него од Министарства за заштиту животне средине и од Секретаријата за заштиту животне средине, који формирају програм испитивања“, напомиње наш саговорник.
Локалне самоуправе да донесу мере за смањење загађености
Начелник одељења за контролу квалитета ваздуха при Агенцији за заштиту животне средине Миленко Јовановић објашњава за Спутњик да Агенција широм Србије води аутоматски мониторинг преко 33 статичне и једне мобилне станице.
На тим станицама се прате стандардни параметри, односно концентрације полутаната, као што су угљен моноксид, сумпор диоксид, азотни оксиди и честице ПМ 10 и ПМ 2,5 микрона.
„Не прате све станице све параметре, негде због финансијских немогућности, а негде зато што је непотребно да у се у једном граду на три места прате три иста параметра“, додаје Јовановић.
Он наглашава да је на Агенцији само да ради мониторинг и да благовремено извештава о стању загађења, а да је на локалним самоуправама да у складу са подацима које им достави Агенција донесу конкретне мере уз координацију Министарства за заштиту животне средине.
„Први корак у бављењу квалитетом ваздуха је мониторинг — дијагностика стања на основу концентрација. Следећи је анализа коју такође ради Агенција, тако што издаје недељне, месечне, али и годишње извештаје који говоре о томе какво је стање квалитета ваздуха на појединој мерној станици, односно у поједином граду. На основу тог нашег извештаја који усваја и Влада Србије треба да се донесу мере које су углавном у надлежности локалних самоуправа“, објашњава Јовановић.
Да те мере најчешће касне или се не доносе — уверен је наш саговорник. Агенција за заштиту животне средине нема повратну информацију због чега је то тако, нити има ингеренције над локалним самоуправама да их замоли или кажњава за одсуство мера у циљу побољшања квалитета ваздуха, односно смањења аерозагађења.
Зимска сезона — доминантан период лошег квалитета ваздуха
„Сви наши подаци говоре да је зимска сезона — време грејања и ложења доминантан период лошег квалитета ваздуха у целој Србији. Разлог томе није само аерозагађење, већ и стање атмосфере, јер метеоролшки параметри, као што су одсуство ветра или падавине — негативно утичу на периоде високих концентрација полутаната о којима се ових дана прича“, додао је Јовановић.
Начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха закључио је да су највећи извор ПМ 2,5 честица, оних које најнегативније утичу на здравље, ложишта и саобраћај, те да су мере за смањење аерозагађења у надлежности локалних самоуправа и да њихово доношење треба да контролише Министарство.
