Очекивања Тривана испунила је председница Владе Републике Србије, која је сазвала хитан састанак у вези са квалитетом ваздуха и мерама које се предузимају.
Општине један од главних криваца
Министар сматра да је велики проблем у недостатку капацитета и неразумевања колико је проблем аерозагађења озбиљна тема, јер се Србија први пут сусреће са значајем квалитета ваздуха:
„Важно је да локалне самоуправе поштују закон, а казна која постоји је довољна да би разумеле да су кажњене због нечега што нису урадиле, док висина казне у том контексту, што се мене тиче, нарочито када су планови у циљу смањења загађења у питању, нема неки нарочит значај“.
Триван је као главне кривце за аерозагађење навео загађиваче у првом реду попут топлана, аутомобила и индивидуалних ложишта, а затим и локалне самоуправе које у складу са Законом о заштити ваздуха имају надлежност у изради планова квалитета ваздуха и њиховом спровођењу. Према његовим речима, задатак Министарства је да њихове планове одобравају и проверавају да ли их спроводе.
„Општине које морају да ураде планове по питању смањења аерозагађења су оне у којима је квалитет ваздуха треће категорије и гори од тога“, истакао је Триван.
„Све те општине ћемо сада проверити, а инспекција је већ добила налог да их посети. Наравно, да бисмо могли да знамо у којој је категорији ваздух у тим општинама, оне та мерења морају да изврше. Проблем је у томе што се велики број општина није сетио да изврши та мерења“, нагласио је Триван.
Министар сматра да општине не могу да одлуче да ли ће усвајати планове у борби против аерозагађења, уколико претходно нису извршиле мерења квалитета ваздуха. Према његовим подацима — од 145 општина које је Министарство контактирало, и 66 добијених одговора, двадесет и једна се изјаснила да не врши мерења квалитета ваздуха нити планира израду одговарајућих планова.
Немогућност пребацивања надлежности на државни ниво
На питање зашто се надлежност о овако важном питању не пребаци са локалног на републички ниво министар је објаснио:
„Свака општина има свој квалитет ваздуха, свака општина има посебне услове и зато оне морају да се баве тиме. Када узмемо просек квалитета ваздуха у Србији, он је добар, али нама су проблем градови, и зато не можемо са нивоа Републике да се бавимо тиме, већ свака самоуправа појединачно“.
Ангажовање других министарстава
О конкретним решењима Триван је за Спутњик истакао да Министарство ради и ван својих надлежности.
„Гашење индивидуалних котларница, промена енергената, уградња филтера у термокапацитете, забрана увоза аутомобила са ’Еуро 3‘ моторима, редукција и реорганизација саобраћаја, увоз возила на чистији погон, укључујући неке олакшице, технички прегледи возила издувних гасова — све су то предлози које дајемо и за које би било добро да се примене у свим локалним самоуправама, али то ништа, заправо, није у нашој ингеренцији. Наравно, то не значи ништа, јер ја о томе причам већ годину и по дана, али остала министарства морају да се укључе да то спроведу, али мислим да то више није спорно због свега што се сада дешава“, каже Министар за заштиту животне средине.
Пошумљавање је такође навео као једну од важних дугорочних мера у борби са аерозагађењем и истакао да је Министарство у току 2018. године пошумило око 150 хектара земље, а у току 2019. године око 131 хектар.
