Препоруке једног од најпознатијих српских пулмолога су да се напоље не излази у време највећег загађења и шпица у саобраћају, а да се у затвореним просторијама користе апарати за прочишћавање ваздуха, где они са „Хепа“ филтерима пружају најбољу заштиту.
Нано маске немају улогу
Да су те маске крајње некомфорне, да људи не могу да дишу и говоре од њих, и да је све то више психологија — сматра наш саговорник.
Несторовић за Спутњик истиче да је према подацима Светске здравствене организације аерозагађење први узрочник смрти у великим градовима у развијеним земљама.
„Не причамо о болестима као узроку, него о стањима која доводе до болести. На другом месту је загађење буком, о чему се мало прича. А трећи је дуван, који опет спада у једну врсту аерозагађења — унутрашње загађење“, објашњава Несторовић.
Аерозагађење изазивају ситне и крупне честице, као и гасови. Према речима нашег саговорника — у Србији се концентрација гасова не мери, али свакако има свог удела у аерозагађењу.
„У гасове који су иритативни за дисајне путеве спада сумпор диоксид, а лигнит, који се користи код нас за грејање, страховито је пун сумпора. Сумпор диоксид продире јако дубоко кроз кожу, а има и неуролошких манифестација. Тада, рецимо, расте учесталост инфаркта, што показује да он није лош само по дисајне путеве. Крупне честице ПМ 10 иритирају горње дисајне путеве, оне утичу на синусе, од њих пеку очи, док ситне честице ПМ 2,5 продиру дубље у плућа и доводе до астме, бронхитиса и других обољења“, детаљан је Несторовић.
Последице аерозагађења
Последице аерозагађења највише осећају они који већ имају респираторних проблема. Тако, према речима нашег саговорника, људи који имају астму у периодима већег загађења добијају нападе астме, они који болују од бронхитиса почињу да кашљу и велика је вероватноћа да у сезони вируса добију инфекцију.
„Аерозагађење оштећује слузокожу на коју се накачи вирус. Они који имају запаљење синуса не могу да дишу на нос, а сви заједно кашљу и кијају. Оно лоше утиче и на расположење. У издувним гасовима има и олова и тешких метала, честица азбеста, а све се то удише и улази у организам“, констатује овај пулмолог за Спутњик.
У аутомобилу дупло већа концентрација честица него напољу
Несторовић саветује да се у аутомобилима укључује рециркулација ваздуха, јер се показало да аутомобил на семафору кроз вентилацију унесе јако пуно штетних честица, те да их у том моменту има више него што је њихова концентрација споља.
„Постоје градови као Лондон који се двадесет година бавио проблемом аерозагађења и који је успео у томе. Зна се шта је решење, гасификација града, грејање на гас, гашење индивидуалних ложишта, ограничење улаза аутомобилима у центар града, фабрике натерати да поштују екологију и слично“, закључује Несторовић.
