Парламент привремених институција у Приштини је пре осам месеци усвојио резолуцију са позивом да 15. јануар, када се догодио Рачак, буде проглашен даном сећања над геноцид над Албанцима. Лидер покрета „Самоопредељење“ Аљбин Курти сада каже да што пре треба успоставити нове институције, између осталог, да би се стeкли услови за спровођење те резолуције.
Заједничка порука земаља Квинте о Рачку
Земље Квинте — Сједињене Државе, Велика Британија, Француска, Немачка и Италија су на 21. годишњицу дешавања у Рачку на Косову и Метохији у заједничкој изјави затражиле да влада привремених косовских институција обезбеди породицама жртава пун приступ правди. Истим поводом огласила се и шефица канцеларије Европске уније на Косову Наталија Апостолова, која је такође позвала на правду, напомињући да је сећање на овај догађај „добро документовано“.
На питање да ли на овај начин ЕУ и међународна заједница Приштини дају зелено светло да истраје у захтеву да Србији ипак буде суђено за геноцид над Албанцима, адвокат и бивши судија Горан Петронијевић за Спутњик подсећа да (самопроглашена држава) Косово не може да тужи Србију за геноцид, јер, како истиче, није међународно призната држава, нити то може да уради нека држава у њено име.
„Иза ове подршке међународне заједнице крије се нешто сасвим друго“, каже Петронијевић.
„То није ништа ново, Велика Британија је предњачила и раније у тим покушајима да се српском народу стави геноцидна етикета, као што је био покушај са Сребреницом, иако се сада из њихових докумената које полако ваде из архива види да и они сами знају да тамо није било геноцида. Према томе — њих то не занима. Њих занима само оправдање за почетак агресије за СРЈ. А то је Рачак“, објашњава Петронијевић.
Хаг није третирао Рачак, јер зна да је лаж
Међународна заједница је, каже наш саговорник, свесна да истина о Рачку полако проналази своју пут ка јавности и то њима не иде у прилог, па отуд бодрење представника привремених институција Косова да се изборе за „правду“.
„У Рачку није било никаквог злочина, већ се десио оружани сукоб легитимних и легалних снага војске и полиције Србије са терористима ОВК. Ту није било цивилних жртава, нити прекомерне употребе силе, нити било чега другог, јер да је то било, у Хагу би се већ и те како користило у свим процесима који су се водили“, додаје Петронијевић.
Према његовим речима — ако је Хашки Трибунал одустао од процесуирања случаја Рачак, онда је јасно шта Рачак у ствари значи. Али сада настаје проблем за међународну заједницу, јер се актуализацијом тог питања — да је фактички измишљен разлог за почетак бомбардовања СРЈ — отвара и питање штете које је та агресија земаља-чланица НАТО-а нанела Србији.
„Штета се мери, по проценама, и до 120 милијарди долара. Тако да је то за њих проблематично, и они га сада прикривају и затрпавају давањем подршке Косову по питању отварања процеса против задовољења породица жртава“, каже Петронијевић.
Могу у Стразбур, али као српски држављани
Петронијевић објашњава да породице жртава имају право да туже (лажну државу) Косово, односно Србију пред српским судовима за њихове настрадале, али и да, ако и када исцрпе све правне кораке, могу да иду и на суд у Стразбуру. Међутим, ако крену тим путем, мораће тамо да наступају као српски држављани, а не као држављани (лажне државе) Косово. У сваком случају, и да добију на овом суду парницу — то не може да се подведе под геноцид.
