Док се једни позивају на слободу објављивања и демократију, други упозоравају на погубан утицај по најмлађе генерације и безбедносни ризик по децу између 6 и 15 година, која су доминантно присутна на новим друштвеним мрежама.
Према резултатима истраживања „Деца Европе на интернету“ спроведеном у Србији, више од две трећине деце и младих (74%) каже да има профил на некој друштвеној мрежи или платформи за играње видео-игара; од тога, 41% деце узраста 9-10 година, као и 72% деце узраста 11-12 година каже да има профил, иако је минимална старосна граница коју прописују друштвене мреже обично 13 година.
У емисији „Технограм“ о питањима безбедности деце на интернету и технологији која је доступна деци говорили су доцент др Добринка Кузмановић, психолог и предавач на Факултету за медије и комуникације, и Петар Васић, директор маркетиншке агенције „Васић медија“.
Друштвене мреже или улица — где су млади безбеднији
Нове апликације могу бити велика опасност уколико се родитељи не информишу о томе шта нуде мреже на којима су деца присутна.
„Пошто се технологија развија експоненцијално, мене је страх шта ће да буде за четири године. Родитељи кажу деци да не користе телефон, али то није решење. То води ка неприхватању детета у друштву и неспособности да примени нову технологију у различитим корисним активностима свакодневног живота и рада“, каже Петар Васић.
Друштвене мреже утичу на психичко стање детета. Ниво допамина — хормона среће — директно је повезан са сваким новим лајком и нотификацијом. Борба против експоненцијалног развитка технологије није могућа, али познавање процеса и садржаја на друштвеним мрежама је апсолутни императив, поготово за родитеље ако планирају да се посвете безбедности деце на интернету.
Враћамо ли се сликовном писму?
Прве друштвене мреже базирале су се на текстуалним записима, док се данашње доминантно ослањају на видео-садржај у трајању од 15 до 20 секунди. Емотикони су постали нова врста говора, кроз њих се изражавају осећања и емоције, док покретне слике — гифови — могу да представљају читаву причу.
Свака генерација одрастала је уз специфичне играчке и начин комуникације. Данас, када је процена Светске здравствене организације да ће у наредних 5-10 година прекомерно провођење времена пред „паметним уређајима“ бити најзаступљенија врста зависности, потребан је већи надзор над технолошким новитетима који су деци приступачни, надохват руке, јер у супротном безбедност деце на интернету може постати немогућа мисија.
